За пет година нестало нам преко 8000 хектара кромпира

У 2023. години површине под кромпиром су износиле 26388 хектара, а пре само 5 година имали смо 34110 хектара, од чега се скоро 50% површина налазило  у Централној Србији. Просечан принос кромпира у 2023. години био је 25,9 тона а пре пет година био је 20,6 t/ha, (то је за преко пет тона више у односу на 2019 годину). Приноси из године у годину расту, изузев 2022. године када је због суше принос био лошији. У 2023. години у Србији је под кромпиром било 23145 хектара и остварен је проселан принос 25,9 тона што чини да је упупан род био скоро 600.000 тона ( 599574 тоне).

Највећа производња кромпира остварује се у региону Шумадије и западне Србије (53%), следи регион јужне и источне Србије (27%), регион Војводине (17%) и регион града Београда (3%). Посматрано по окрузима највећа производња остварује се у Моравичком округу (општине: Горњи Милановац, Ивањица, Лучани и Чачак).Дошло је до диверзифокације производње. Долази и до очекиваног смањења броја произвођача који имају малу површину под кромпиром, а који нису конкурентни на тржишту. Тенденција је да кромпир раде газдинства која ће се укрупњавати и специјализовати за ову производњу, како са сортиментом тако и са системима за наводњавање. Та тенденција се наставља већ неколико година, а приметна су улагања у машине и опрему за чићење и паковање кромпира.

Прилог 1 Површине и приноси кромпира у периоду од 2010-2019. године:

                                                                              

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Прилог 2: Површине и производња кромпира 2021. до 2023.

Извор: МПШВ; РЗС