Заштита кока носиља од опасних микотоксина никад лакша

Сточарство представља виталну компоненту пољопривредне производње која има значајан утицај на економију, сигурност хране и одрживост руралних подручја. На конференцији „Сточарство од њиве до трпезе“, која је у организацији Агропреса одржана на недавном Међународном новосадском сајму пољопривреде, било је речи и о примена адсорбената микотоксина у исхрани кока носиља контаминираних Т-2 токсином.

О резултатима огледа који је спроведен, како би се утврдио утицај адсорбената, говорио је проф. др Никола Пувача, др сци. вет. мед. Универзитета Привредна академија у Новом Саду.
-Микотоксини представљају токсична једињења које могу произвести одређене гљиве или плесни. Они могу да „расту“ на различитим пољопривредним производима, да се појаве током жетве, складиштења, прераде и транспорта. Присуство микотоксина у храни и храни за животиње представља значајан ризик како по здравље људи, тако и по здравље животиња. Подаци говоре да је током 2020. од укупно 52.000 испитаних узорака од 31 до 69 посто узорака било контаминирано микотоксинима различитих врста. Ако узмемо у обзир силажу којом се хране музне краве и млеко које ми добијамо од тих крава, а које највише пијемо и користимо, контаминација афлатоксином износлила је чак 94 одсто испитаних узорака – истакао је проф Пувача.

проф. др Никола Пувача, др сци. вет. мед.

Према његовим речима микотоксини представљају врло озбиљан проблем за безбедност хране, па је врло важно пратити и контролисати њихову присутност како би се заштитило здравље животиња, али и потрошача који конзумирамо те производе.
-Кад су у питању коке носиље оне најчешће кроз храну уносе Т2 токисин. У питању је један од најтоксичнијих микотоксина који може да направи озбиљне проблеме. Конкретно код кока носиља осим здравстених проблема он утиче на смањење производња јаја, смањену тежину јаја, нарушен квалитет љуске и смањење колоризације жуманцета, па самом тим долази и до умањења економичности производње – нагласио је он.

Илустрација: Кокошке микотоксине најчешће уносе кроз храну

Симптоми тровања Т2 токисином код кока носиља су:

• слабљење имунолошког система животиње која постаје подложнија различитим болестима и инфекцијама што може да доведе до повећаног морталитета
• оштећење бубрега и јетре
• лезије по кожи
• дисколоризација језика
• некротичане промене у пределу уста и кљуна
• проблеми са дигестивним трактом
• смањење конзумације хране и воде

Како је појаснио проф. Пувача, Т2 је један од веома агресивних токсина који голим оком не можемо приметити.
-Т2 токисин утиче на виталне органе животиње и може да доведе до погоршања здравственог стања. Зато је неопходна стална контрола присуства Т2 токсина у храни за животиње како би се сачувало њихово здравље и побољшала продуктивност. Присуство микотоксина је глобалан проблем и не постоји произвођач или земља која се није суочила са овим проблемом – истакао је он.

Илустрација: Т2 микотоксин је врло опасан за живину и утиче на њихово здравње, пордуктивност и квалитет јаја

Проф. Пувача је навео и које су кључне мере превенције како би се смањио или спречио утицај Т2 токсина код кока носиља, али и других микотоксинима.

• редовна контрола хране за животиње
• коришћење адсорбената који везују микотоксине чиме се умањује њихов утицај у дигестивном тракту
• правилно скадиштење хране за животиње (одржавање ниског нивоа влаге, одржавање оптималне температуре како би се
• спречио разој плесни и гљивица)
• одржавање хигијене на фарми чиме се смањује контаминирање микотоксинима како хране, тако и околине

Знајући какав је утицај микотоксина на здравље животиња и људи спроведено је истраживање како би се открио утицај адсорбената као додатка храни за животиње, конкретно кока носиља контаминираних Т2 и Т3 токсином.
– Током огледа је праћено здравствено стање животиња. производни резултати, квалитет јаја (спољашњи омотач и унутрашњост јајета) оксидативни стрес, емисија гасова, појава оралних лезија и економичност производње. Истраживање је изведен у потпуности у складу са европским прописима и директивама. У огледу је учествовало 200 кока носиља расе ловенбраун старости 42 недеље – рекао је он.

Оглед је трајао 56 дана, а коке су подељене на више група, имале су 4 третмана, а конзумирале су избалансирану исхрану и то 110 г хране дневно, док је вода била доступна неограничено.
-Јаја су сакупљана сваконевно уз праћење дневне производње по коки, мерена је просечна маса и квалитет јаја (чврстина љуске, величина јаја, боја жуманца…) Испитани су узорци црвеног, белог меса и јетре – појаснио је је проф. Пувача.

Први третман је било храњење кока са храном за коју је утврђено да не садржи никакве микотоскине
Други третман је коришћење хране у коју је додато 8 мг токсина Т2
Трећи део огледа је био кад су коке јеле храну са Т3 токсином
Четврди део огледа се односио на конзумирање хране обогаћене адсорбенима

Илустрација: Јаја од кокошака које имају Т2 токсин су лошијег квалитета и ситнија

У истраживању су коришћене две различите врсте адсорбената, а резултати су недвосмислено показали да је њихова употреба у значајној мери смањила утицај Т2 и Т3 токсина на њихово здравње и продуктивност, као и на квалитет јаја.
-Приликом примене адсорбената примећено је да нема дисколоризације језика, промена и лезија, нема некротичних појава, тако да апсорбенти могу успешно да се користе за спречавање последица утицаја Т2 токсина. Што се тиче екониомичности узети су у обзир трошкови хране, лечење и као и цена апсорбента на основу чега је закључено да употреба адсорбената даје побољшане перформансе животиња, боље производне резултате, економичнију производњу као и да је дошло до побољшаног здравственог стања кока носиља. Није битно који користите важно је да користите неки како бисмо олакшали кокама производњу и учинили је одрживом – закључио је проф. Пувача.

Извор: Агробизнис магазин