Добробит животиња – шта каже закон, а шта пракса

Закон о добробити животиња донет је 2009. и први је посебан закон у овој области у Републици Србији. Кад се помене овај закон људи најчешће помисле на псе и мачке, односно кућне љубимце, иако се односи и на држање домаћих животиња ради производње хране.

О овој све важнијој теми било је речи и на конференцији „Сточарство од њиве до трпезе“ која је у организацији Агропреса одржана на 91. Међународном сајму Пољопривреде у Новом саду. На конференцији под називом „Значај добробити фармских животиња на одрживу пољопривреду“ говорила је проф. др Катарина Ненадовић шеф истоимене катедре на Факултету ветеринарске медицине у Београду.

-Наши преци имали су потпуно другачији однос према домаћим животињама. Са посебном пажњом су се односили према њима, а породица која је, рецимо, имала краву сматрала се за богату зато што су имали млека и млечних производа у избиљу. После Другог светског рата због људског страха од глади животиње су почеле да се затварају у штале, стрпане су у мале просторе и дошло је до интензивне производње односно како направити што више производа животињског порекла у што краћем року. На тај начин је настао комерцијални, интензиван начин гајења домаћих животиња у коме је сваки процес производње зависио од човека – рекла је проф. Ненадовић.

Илустрација: Проф. др Катарина Ненадовић говорила је о добробити фармских животиња пред пуном салом

Животиње свесна бића

Последњих година, посебно у сточарству развијених земаља, сточари се све више враћају традиционалном, органском, екстезивном начину држања домаћих животиња.
– За пољопривреднике и ветеринаре некад је било најважније физичко здравље животиње, а заборављало се на етичку одговорност према њима. Научно је доказано да су животиње свесна, социјална и осећајна бића, да могу да осете позитивне и негативне емоције, да испоље осећања и да памте. Ми то и можемо да видимо на самој животињи по њеног фацијалној експреси, да ли се осећа пријатно или непријатно, а по њеном понашању да ли је нарушено њено ментално здравље – додала је она.

У интензивним системима производње примењују се разне технике како би добило што више производа (меса, млека, јаја) при чему се не води рачуна о нелагодности или болу саме животиње. Уз неадекватне услове узгоја и лошу хигијену то доводи до смањења имунитета и лакшег обољевања од разних болести што на крају може да доведе и до смрти животиње.

– Ја увек кажем да добра репродукција, поготово код говеда која се држе у везаним системима и нехигијенским условима, не може да буде показатељ да се она осећа добро. Добробит животиња, а то се често заборавља, је важна не само због ње саме већ и због здравља људи. Рецимо, на великим фармама често се животињама преветивно дају антибиотици како би се спречиле болести што кроз храну долази до нас, а кроз њене излучевине у природу чиме се нарушава животна средина. Зато је изузетно важно нагласити да је добробит животиња кроз пољопривреду – сточарство – ветерину уско повезано не само са здрављем домаћих животиња већ и људи – истакла је проф. Ненадовић.

Према њеним речима често се љубав према животињама погрешно тумачи и као њихова добробит што није исто.
– Добробит животиња је важна како бисмо што кроз што боље услове држања стоке добили што квалитетнију храну која је економски исплативија. Иако постоји закон он се не спроводи како треба и борба за добробит животиња у Србији је борба против ветрењача. Морамо да мењамо свој начин размишљања, нашу свет и кад би се то променило све би било другачије. На срећу потрошачи су све више свеснији и више купују органску храну, јаја од кока из слободног узгоја јер је научно доказано да срећније живиотиње дају квалитетније производе који директно утичу на здравље људи – нагласила је проф. Ненадовић.

Она је објаснила шта конкретно значи добробит животиња у сеоским домаћинствима. То се односи на следеће:

• Обезбедити животињи довољно квалитетне хране и воде
• Физички простор да може несметано да се окрене и легне
• Адекватну температуру
• Да животиња буде заштићена од бола, повреде и болести
• Да има адекватну ветеринарску негу
• Да може слободно да испољава своју природу
• Заштита од негативних емотивних искустава

На конкретним примерима проф. Ненадић је врло пластично објаснила како се треба односити према одређеној врсти стоке у сеоским домаћинствима.

Илустрација: Краве би требало да проведу барем три месеца годишње на испаши

Говеда
Говеда имају природан инстикт да пасу по цео дан, шетају и сами траже храну.
– Кад обилазим на тренеу посебно мале пољопривредне фарме ту су краве углавном у везаним система и цео свој животни век проведу на ланцу. У већини случајева оне гледају у зид, не виде ни сунце, дан, ништа. И сад ви очекујете да имате добру производњу, да дају довољно млека, буду здраве и имају дуг животни век. Па не може, зато што је таква крава под константним стресом. Њен имунитет пада и она се разбољева. Осим тога стајњак је најчешће одмах иза говеда која бораве у тотално нехигијенским условима, мршаве, често се гурају роговима и облизују језиком што указује на поремећаје понашања који се јављају код животиња – рекла је проф. Ненадовић.
Она је навела и пример како се треба односити према говедима ради њихове добробити, а самим тим и добијања квалитетних производа.
– По закону о добробити животиња је утврђено да говеда могу да се држе везана, али да 3 месеца годишње морају да излазе на испашу како би остале здраве, биле продуктивније и давале квалитетније производе. У интензивним системима држања може и овако да изгледа: пуштене су, песак се показао као једна од најбољих подлога за лежање говеда посебно што се маститис најмање јавља у тим условима, добра вентилација, чистоћа… Наравно и повремена испаша – додала је она.

Илустрација: Свиње воле да се каљужају и тако се расхлађују

Свиње
Свиње воле да се каљужају зато што на тај начин врше терморегулацију тела односно хладе се и шите од инсеката, воле да се чешу, да рију јер то њихов начин истраживања који је и најјаче изражени инстикт код свиња.
-Шта ми радимо? Затварамо их у мале и скучене просторе где се ваљају у сопственом измету, па после кажемо како су свиње прљаве. У природи оне никад не врше нужду тамо где спавају и изузетно су чисте. Ако не могу да се каљужају треба им обезбедити оптималну температуру рецимо уз помоћ клима уређаја. Уколико не задовоље инстикт за истраживањем оне грузу репове једна другој, па су се људи досетили да им одсеку репове што не решава проблем јер ће да грузу уши и папке. Уместо тога треба им обогатити животни простор тако што ћете им убацити сламу, која је и најбоља подлога за свиње, старе гуме, чешагије… И треба им, као и деци, повремено мењати те „играчке“ кад им доседе – објаснила је проф. Ненадовић.

Илустрација: Кавезни ситем узгоја живине је најгори за коке носиље

Живина
Живина има природан инстикт за кљуцкањем и тражењем хране, чепркају као вид истраживања, купају се у песку, леже на јајима и воле да млате крилима.
– И онда имамо ситуацију да их држимо у кавезним системима у малом простору где имају само појилице и хранилице. Од 2012. у ЕУ је забрањен овакав начин држања кока носиља, а сви ти кавези су продати и дошли код нас. У Србији је 2020. требало да буде укинут кавезни систем држања кока носиља, данас 4 године касније то се и даље пролонгира. У ЕУ се иде на то да се до 2027. у потпуности избаце и обогаћени кавези, а ми још нисмо избацили класичне кавезне системе. Ако приметите пеге или деформисану љуску то значи да су животиње биле у стресу, нарушен је квалитет јаја у односу на она која добијамо од кока које слободно шетају. Да се разумемо ни један систем није идеалан, али је кавезни систем најгори. Обогаћивање животног простора за коке значи да се мало ублажи тај њихов начин живота иако их држимо у интензивној производњи – закључила је проф. др Катарина Ненадовић са Ветеринарског фалуктета у Београду.

Извор: Агробизнис магазин