Шта даје више од 13000 евра по хектару и да ли је то реално?

Није лако одлучити се за улагања у вишегодишње воћне засаде посебно због дугог периода који треба да прође да би се остварила зарада, али када дође први значајнији род уложено почиње прогресивно да се враћа.

Тако је и са подизањем засада леске. Са привредне тачке гледишта, у повољним еколошким условима и са релативно скромним економским улагањима у односу на друге врсте воћака, лешник даје добре приносе, а тиме и велику рентабилност.

Србија има веома повољне услове за гајење ове културе – одговарајућу климу, терен и земљиште за гајење леске. Леска успева и даје одличне приносе у равници и у брдским условима, док на већим надморским висинама и на сиромашнијим земљиштима даје нешто слабије резултате.

Гајење леске не захтева толико ручног рада колико друге воћне врсте. Поред редовне заштите, ђубрења, неопходног наводњавања и постављања ограде због зечева и срндаћа, најзначајније операције се своде на резидбу, уклањање изданака, одржавање засада и сакупљање лешника.

У савременим, интензивним засадима, готово све ове мере се изводе машински, изузев резидбе која тражи највише ручног рада.

Трошкови подизања једног хектара леске су знатно мањи него трошкови подизања једног хектара јабуке или крушке. Први приходи се могу очекивати у четвртој, петој години, а у каснијим годинама приходи се прогресивно увећавају. Просечан период експлоатације лешника је око 40 година.

Стабилна цена лешника, без већих осцилација, као и велика потражња, неки су од разлога експанзије ове културе. Такође, државне субвенције за подизање засада, као и за инвестиције у механизацију и у системе за наводњавање су од помоћи, као и средства из ИПАРД програма која су неки произвођачи лешника већ користили.

Површине под леском удвостручене у протеклих пет година

Према подацима Привредне коморе Србије, површине под леском скоро су па удвостручене у протеклих пет година – од 2018. године, када је било 4.363 хектара под овом културом до 2023. године у којој је забележено 8.592 хектара. Дуплиране површине су резултирале и скоро удвострученим приносима па је тако 2018. године укупан принос лешника у нашој земљи износио 5.427 тона, да би се 2023. године тај принос увећао на 10.190 тона, што је и даље далеко од домаћих потреба за овим воћем.

Сходно наведеном, леска спада у перспективне воћарске културе. Имајући у виду чињеницу да због свих предности које пружа гајење леске на нашим просторима и даље се очекује повећање површина на територији читаве Србије.

У Србији се цена очишћеног лешника у откупу креће од 600 до 800 динара по килограму, што значи да принос од две тоне очишћеног лешника по хектару омогућује зараду од 10.000 евра по хектару (по цени од 600 динара за килограму), или нешто више од 13.500 евра ако је реч о цени од 800 динара.

Извор: ЕСПРЕСО