Зашто осе не треба терати са грожђа? Фантастичне приче о вину за које сигурно нисте чули

Чувени амерички научник и политичар, један од твораца „Декларације о независности“ Бенџамин Френклин једном приликом је изјавио да је вино „стални доказ да нас Бог воли и да нас види срећне “. Вино је једно од најомиљенијих пића свих времена, појављује се у хришћанским ритуалима, паганским прославама, раскошним ресторанима и може бити ствар престижа и луксуза.
За вино се везују бројне легенде, предања и анегдоте, али и мало познате фантастичне приче које сигурно до сада никад нисте чули. Агробизнис магазин вам доноси четири необичних прича о „нектару богова“ како често зову вино.

1.Улога оса у производњи вина
Осе су досадни инсекти које нико не воли, посебно што знају да убоду људе без неког претераног разлога. Међутим, мало је познато да без оса не би било ни вина. Наиме, током лета на грожђу расте гљивица Saccharomyces cerevisiae. У питању је квасац који је кључан у производњи вина, пива и хлеба. Ако ова гљивица није присутна на грожђу вино неће имати познати укус. Проблем је што ова гљивица на грожђу расте само током лета, а убија је зимска хладноћа. Е, ту наступају осе. Оне воле грожђе и кад кад пуце сазри оне га једу и у устима праве кашу којима касније хране ларве. Заједно са грожђем оце поједу и гљивице кваса, а њихов стомак је савршено окружење да гљивице преживе зиму. Када осе хране своје младе, оне преносе гљивице на њих, па током наредне сетзоне осе их преносе у винограде и циклус почиње поново. Зато кад видите осе на грожђу у винограду немојте их терати, оне су на посебном задатку.

Илустрација: Осе преносе гљивице које су неопходне да би вино имало добро познати укус

2. Музика утиче на укус вина
Прича о утицају музике на укус вина делује фантастично, али Андријан Норт са Универзитета Heriot Watt у Единбургу спровео је експеримент како би доказао ову теорију. Он је ангажовао 250 љубитеља вина којима је пуштао различиту врсту музике док су испијали своје пиће. Бирао је жанрове који се могу класификовати као снажни и тешки, потом суптилне и префињене ноте, као и класику попут „Валцера цвећа“ од Чајковског. Контролна група је у међувремену пила вино у тишини. Након теста испитаницу су груписали вина у једну од наведених категорија. Норт је открио да музика има снажан утицај на начин на који доживљавамо вино. На пример, када су људи пили црно вино док су слушали „Кармина бурану“ 60 одсто испитаника је своје пиће описало као „моћно и тешко“. Они који су слушали нежне ноте током испијања исте врсте вина оценили су га као фино, питко и нежно. Зато кад наредни пут одете у ресторан или винарију обратите пажњу на музику која се чује у позадини. То би могло да промени ваш доживљај вина које пијете.

3. Вино од тигрових костију
У жељи да буду другачији поједини винари прибегавају разним триковима. Пре 12 година група винара је оставила флаширано вино да одлежи у близини метеора који је пао на Земљу пре 6.000 година. Наводно, метеор даје вину „живљи укус“. Било је и покушаја да се вино направи од разних житарица попут пиринча или чак од парадајза. На врху листе бизарних вина налази се и оно од наводних тигрових костију. У питању је кинеска посластица која настаје потапање тигрових костију у бачву пиринчаног вина. Наводно, овај напитак може да излечи артритис и дрхтавицу, побољша чи и пружи потрошачима „ осећај предатора “. Иако је званично забрањено 1993. и даље се илегално производи, а једна флаша кошта више од 800 долара. Цео сандук се може продати за око 30.000 долара, па је ово бизарно вино од пиринча заправо постало статусни симбол, а могу да га пију само они са дубоким џепом. Док власти повремено затварају аукције продаје вина од тигрових костију, продавци проналазе рупе у законима указујући да вино заправо не садржи трагове тигрових костију кад се флашира.

Илустрација: Амерички председник Томас Џеферсон био је велики љубитељ и познавалац вина

4. Џеферсонове боце
Трећи председник САД Томас Џеферсон био је страствени љубитељ, али и познавалац вина. Крајем осамдесетих година прошлог века милијардер Вилијам Кох купио четири боце вина за 500.000 долара од немачког колекционара вина Хардија Роденстока, који је тврдио да их је открио у скривеном париском подруму. Боце су датирале из 1787. и наводно су припадале Џеферсону. Вредна колекција требала је да буде приказана у Музеју лепих уметности у Бостону кад се на основу Џеферсонових енолошких белешки сазнало да он никада није куповао ту одређену врсту вина. Желећи да зна да ли је преварен, Кох је ангажовао бившег агента ФБИ Џима Елроја да истражи Џеферсонове боце. Елрои је саставио тим научника и истражитеља међу којим су били форензирари из Скотланд Јарда и МИ5 како би открили истину о овим флашама вина. Требало је испитати вино, али без отварања како се садржај не би уништио. Да би решили проблем позвали су француског физичара Филипа Ибера који је могао да одреди старост вина захваљујући атомској бомби. Наиме, кад су експлодирале прве атомске бомбе оне су ослободиле нови радиоактивни изотоп назван цезијум-137. Пре 1945. овај изотоп није постојао, а данас га у микрочестицама има у свим деловима света. Француски научник је однео боце у своју лабораторију подно Алпа, ставио их поред детектора гама зрака и открио да на флашама нема изотопа цезијума-137 што је значило да је вино флаширано пре 1945. Али, прича тек ту постаје занимљива. Елрои и његов тим открили су нешто чудно у вези са самим боцама. На свакој флаши су били урезани иницијали „Th.J“, што је требало да значи Томас Џеферсон. Међутим, након анализе је установљено је да су слова угравирана електричним стоматолошким алатом. Са доказима у рукама, Бил Кох је покренуо осам тужби против Хардија Роденстока од кога је купио вино. Тужбе су га коштале 25 милиона долара, али је успео да надокнади део губитака када су судови пресудили у његову корист, па је морала да му се исплати одштета од 12 милиона долара, пише сајт Listverse.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay