Паметна пољопривреда од школске клупе до резултата на њиви

Добијањем тракторских прикључака за демо центар у Краљеву локални пољопривредници и ученици Пољопривредно-хемијске школе ,,Др Ђорђе Радић“ имаће могућност за практичном применом мера за смањење ризика и климатски паметну пољопривреду и едукација. Комбинација свих едукационих мера и огледних парцела може се створити повољно окружење за одрживију  пољопривреду на локалном нивоу, економски развој, нова радна места, квалитет хране и здравије, али и зеленије и сигурније окружење у Србији.

Едукација и информисање локалног становништва о утицају климатских промена на пољопривреду, рурални и економски развој, али и представљање могућности које повољно могу утицати на квалитет живота становништва су предуслов за усвајање одрживих пракси и јачање отпорности сектора на непогоде и ризике.

Пољопривредно-хемијска школе ,,Др Ђорђе Радић“ у Краљеву изабрана је за демо центар у оквиру пројекта „Јачање отпорности сектора пољопривреде на елементарне непогоде“  који финансира Европска унија, а реализује Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) у сарадњи са Министарством пољопривреде Републике Србије и осталим партнерима. Главни циљ пројекта је да се благовремено открију потенцијални ризици у пољопривреди и спроведу неопходне мере за јачање отпорности,уз увођење климатски паметних пракси како би се осигурала одржива пољопривредна производња.

,, Са аспекта науке и праксе јако значајна донација и успостављање огледа и праксе на њивама школске економије, али и произвођача. Пре свега треба имати у виду да су климатске промене евидентне и да се са њима морамо изборити управо уз помоћ знања и нових технологија. Ако посматрамо период од 1961-1991. године и период од 2000-2021. за 30% имамо повећање сушних година. Ако посматрамо ближу историју и период од 2010.-2020. године тај проценат је још већи. Опет сте  стране имамо и учесталије падавине 20-30 мл, и често неправилан распоред падавина у односу на засноване културе и њихове потребе. Сведоци смо глобалног отпољења и проблем који настаје мора бити решив како би се обезбедила одрживост производње и обезбедила храна за многољудну планету. С друге стране имамо и огромну деградацију земљишта, физичку,хемијску и биолошку и све оне утичу да смање капацитет земљишта, да приме и задрже воду, што отежава кавлитет производње а самим тим и економичност“  истиче проф. Драган Терзић, са Пољопривредног факултета у Крушевацу, уједно и координатор на пројекту.

Школа је постала богатија за растурач калцијума, подривач и полагач трака за подземно наводњавање, које ће бити коришћене на огледним парцелама на школској економији и на имањима заинтересованих пољопривредника на територији Краљева, и то на више различитих локација.

,, Као што је школа препозната као васпитно образовна установа, тако смо и ми имали среће да добијемо леп одазив пољопривредника, добрих домаћина који желе да сарађују на овом пројекту на својим парцелама где се постављају огледи. Имамо домаћине од оних младих до оних искуснијих старијих, али је заједничко за све да су они препознали утицај климатских промена на исходе пољопривредне производње“каже Милана Маринковић, проф. ПХШ,,Ђорђе Радић“ из Краљева.

Успостављање демо парцела за практичну примену мера за смањење ризика и климатски паметну пољопривреду омогућава пољопривредницима, пољопривредним саветодавним службама и образовним институцијама да се на практичан начин упознају са принципима климатски паметне пољопривреде и колико она доприноси бољој продуктивности.

,, Огледне парцеле се налазе на више различитих локација, јер смо хтели да сходно квалитету земљишта и условима обраде покажемо могућности бољих резултата. Започели смо овај програм усејавањем црвене дателине у стрна жита и травне смеше, како би и ми и произвођачи увидели разлику утицаја легуминоза на структуру земљишта, на плодност, на веће приносе. Јер оно што интересује и њих и нас јесте принос.,,закључује професорка

Ученици Пољопривредно-хемијске школе ,,Др Ђорђе Радић“ од школске 2023/24. године похађају нови изборни предмет „Климатске промене у пољопривреди“, који је такође резултат овог пројекта, тако да ће нову опрему ђаци користити за практичан део наставе.

,,Климатске промене су један од највећих изазова данашњице. Препознајући важност адекватне едукације и подизања свести код будућих пољопривредних професионалаца о климатским променама, кроз пројекат „Јачање отпорности сектора пољопривреде на елементарне непогоде” који финансира Европска унија, од септембра 2023. године понудили нови изборни предмет „Климатске промене у пољопривреди“ ученицима средњих пољопривредних школа широм Србије. Снатрам да је предмет веома важан. Кроз практичне примере из свакодневног живота и интерактиван приступ, успели смо да ову комплексну тему да приближе средњошколцима и да им помогну не само да примете утицаје климатских промена у свом окружењу, већ и сазнају који су начини да на њих реагују, истакла је Јелена Стојановић из Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ из Краљева.

Сами ученици су  показали велико интересовање за тему и утицај климатских промена, узимајући у обзир да већина има своје газдинство, и да су и сами доживели негативне последице услед поплава, олуја, суша и екстремних температура. Кроз практичне примере, огледе, квизове и задатке наставници су успели да створе интересовање код ученика и да им приближе тему климатских промена, у теорији и пракси.

„Јако је интересантно што ученици разумеју шта се дешава, препознају проблеме и представљају своја лична искуства, али немају детаље. Овај предмет им пружа увид у то зашто и на који начин се све те појаве дешавају“, наставља Јелена Стојановић из Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ из Краљева.

Нови изборни предмет је кључан како би пружио подршку новим генерацијама у борби против климатских промена, али и инспирисао их да подигну свест у својим заједницама, породицама и окружењу, и продубе разумевање о овој важној теми која не само да утиче на пољопривредну производњу, већ и на животну средину и квалитет живота људи у Србији.

Чак једна петина становништва у Србији живи и ради у руралним подручјима, а од нивоа пољопривредне произодње зависе њихови приходи, добробит и квалитет живота. На жалост климатске промене могу нанети велику штету различитим секторима пољопривредне производње ,због чега је важно спровести добру произвођачку праксу. Киша није омела први огледни процес који ће донети боље резултате.

Соња Цветковић