Одстрањено скоро 80000 свиња због куге, а од цифре која је исплаћена завртеће вам се у глави

Прошле године за обештећење на име убијених свиња, у циљу спречавања ширења болести Афричке куге свиња, исплаћено је 3,3 милијарде динара (преко 25 милиона евра). Ова болест је, према подацима Управе за ветерину, потврђена у току 2023. године на укупно 2.788 газдинстава на територији 53 општине, у 15 управних округа.

„До 29. децембра прошле године на подручју 48 општина у 15 управних округа извршена је одјава болести у 172 насељених места која су била проглашена зараженим и угроженим од афричке куге свиња код домаћих свиња“, навела је Управа за ветерину у одговору Новој економији.

У зараженим газдинствима укупно је у току целе године еутаназирано 78.242 свиње.

Тренутна ситуација, како су навели, указује на смиривање и стабилизацију ситуације, а од почетка ове године Афричка куга свиња потврђена је на територији 12 општина и пет округа, на 25 газдинстава код домаћих свиња.

„Последњи случај АКС код домаћих свиња је потврђен 20. марта ове године на територији Подунавског округа, у општини Смедерево“, навела је Управа и додала да је у зараженим газдинствима угинуло и еутаназирано 1.475 свиња од почетка године.

До 25. марта, решења о проглашењу АКС су активна у појединим општинама у шест управних округа (Мачвански, Сремски, Подунавски, Браничевски, Зајечарски округ и Град Београд), док су 12. марта укинута једина решења која су донета у 2024. години због појаве АКС у Колубарском округу.

АКС се први пут појавила 2019. године у Србији, а вакцина за овај вирус, према наводима Министарства пољопривреде, не постоји.

Крајем године, према извештајима из система тржишних информација о пољопривреди, регистрована болест утицала је на врло слабу понуду прасади телесне масе
до 15 килограма током септембра, о чему је Нова економија већ писала.

Болест се шири контактом заражених са здравим свињама, исхраном свиња помијама у којима има контаминираних остатака хране, контаминираном храном, водом, инфицираним крпељима, одећом и обућом, контаминираним предметима и опремом, превозним средствима, стајњаком, лешевима угинулих и закланих животиња, глодарима и инсектима.

Наиме, изненадно угинуће једне и више свиња, губитак апетита, потиштеност, повишена телесна температура до 42 степена Целзијуса могу бити знаци да је животиња заражена.

Такође, као симптоми АКС се наводе и крварења по кожи (најчешће по ушима, њушци, репу, ногама, стомаку и бочним странама трупа), крвав пролив, побачаји, несигурност у ходу, отежано дисање и кашљање, повраћање.

Како је навела Управа, свиње не треба хранити помијама, треба избегавати пашно држање свиња и спречити директан контакт са дивљим свињама.

Такође, особе које су биле у контакту са дивљим свињама морају добро опрати и дезинфиковати одећу и обућу, а пријава сваке болесне или угинуле домаће или дивље свиње је обавезна надлежном ветринару.

Једна од препорука коју је Управа навела,у циљу спречавања болести животиња је и постављање дезбаријере на улазу и излазу у објекат где се држе свиње.

Извор: Нова економија