Светска производња кукуруза у паду, како ће то утицати на нас?

• Према саопштењу Републичког завода за статистику од 25. септембра 2023. године жетвена површина кукуруза износи 922.980 хектара. Остварена је производња од oкo 6,6 милиона тона уз просечни принос од 7,2 t/ha. У односу на прошлу годину производња кукуруза је за 54,8% већа, а у односу на десетогодишњи просек (2013-2022) за 5,0%. (Прилог 1.)

Тржиште:

Домаће: Остварена производња 2023. године биће довољна за задовољење домаће потрошње у тржишној 2023/24 години, од око 4,2 милионa тона, а  рачунајући прелазне залихе, 2,9 милиона тона кукуруза расположиво је за извоз.  (Прилог 1.)

• Према подацима Републичког зaвода за статистику током 2023. године извезено је 1.050.016 тона зрна кукуруза укупне вредности 265 милиона евра. Извоз је мањи за 15,8% у односу на 2022. годину. Логистички проблеми при извозу кукуруза Дунавом значајно су утицали на смањење извозне тражње 2023. године. Од октобра извоз кукуруза расте и у децембру је остварен рекорд за 2023. годину у извозу од преко 300.000 тона.
• Према подацима Управе царина, од почетка тржишне године (октобар 2023. године) закључно са фебруаром 2024. године, извезено је 962.042 тона зрна кукуруза, а 977.068 тона укупно са производима.

Прилог 1. –  Орјентациони биланс кукуруза (Економска година октобар текуће-септембар наредне године)

• Просечна годишња цена кукуруза 2023. календарске године на Продуктној берзи, Нови Сад износила је 21,13 дин/kg, и нижа је за чак 31% у односу на просечну годишњу цену из 2022. године (32,16 дин/kg). Цене су током прошле године имале тренд пада под утицајем кретања цена на међународном тржишту, добре понуде (високе залихе и добар род 2023) и смањене извозне тражње. Највиша просечна цена остварена је у јануару и то 32,28 дин/kg без ПДВ, а најнижа у октобру 15,29 дин/kg без ПДВ. (Прилог 2.)

• Кретање цене кукуруза на Продуктној берзи Нови Сад у прва три месеца периода октобар – фебруар услед повећане извозне тражње имала је узлазни тренд, а потом у јануару и фебруару падом тражње цене су ишле на ниже. Поред снижене извозне тражње, генерално, на кретање цена на домаћем тржишту утицај има кретање светских цена. Наиме, тржиште је оптерећено високим залихама као резултат доброг рода и код нас и у окружењу, а читав регион је додатно под притиском јефтиних Украјинских житарица. У посматраном периоду највиша просечна месечна цена јесте децембарска која је износила 17,91 дин/kg, а најнижа октобарска 15,29 дин/kg. Просечна месечна цена кукуруза у фебруару износила је 16,01 дин/kg, а која је у односу на исти месец претходне године за 45% нижа. (Прилог 3.)
• Друге недеље марта месеца на Продуктној берзи Нови Сад просечна цена кукуруза износила је 16,20 дин/kg (17,82 дин/kg са ПДВ).

Светско: Према мартовском извештају америчког Mинистарства пољопривреде о светском тржишту и трговини, прогнозирана светска производња кукуруза у 2023/24 је смањена за 2,3 милиона тона у односу на фебруарску и износи 1.230,24 милиона тона. Прогноза производње кукуруза нижа је услед пада за Јужну Африку, Украјину, Мексико, Венецуелу и Русију делимично надокнађеног повећањем за Аргентину и Сирију. Потрошња износи 1.212,24 милиона тона, а залихе су на нивоу од 319,63 милиона тона. Главне промене у светској трговини укључују већи извоз кукуруза за Украјину и Аргентину, али смањења за Јужну Африку и Индију. Смањен је увоз кукуруза за ЕУ, Саудијску Арабију, Израел и Јужну Кореју, али повећан за Мексико, Венецуелу и Индонезију. Прогноза светског увоза на нивоу је од 189,48 миниона тона, а извоза 202,27 миниона тона.

• Кретање цене кукуруза на америчким берзама бележе раст у октобру услед раста извозне тражње, а утицај на цене имало је и кашњење бербе, као и информације о неповољним временским приликама (суша) за усев кукуруза у Аргентини и Бразилу. У новембру кретање цена има тренд пада, а разлози су напредак жетве у САД, прогноза приноса, као и падавине у Бразилу и Аргентини након сушног периода. У децембру цене на америчком тржишту поново расту подржане активностима инвестиционих фондова, рекордним продајама за извоз, а тражња за кукурузом остала је стабилна и крајем месеца без обзира на празнике. У периоду јануар-фебруар ипак велика понуда услед рекорног рода у 2023. години утицала је на кретање цена на берзама са трендом пада. На дан 14.03.2024. године цена кукуруза у Чикагу износила је 170,70 $/t, а у Минеаполису 159,99 $/t. У односу на 02.10.2023. године цена у Чикагу нижа је за 11,25%, а у Минеаполису за 11,31%, док су у односу на 14.03.2023. године ниже за 30,13%, односно 35,38%.
• Цена кукуруза на берзи у Паризу, у периоду октобар – фебруар, пратила је ток кретања цена на америчком тржишту. Свакако цене на европском тржишту под притиском су великих количина јефтиних житарица из Украјине. На дан 14.03. цена кукуруза на берзи у Паризу износила је 195,30 $/t и нижа је за 9,62% односу на цену на дан 02.10.2023. године, а за 31,32% у односу на 14.03.2023. године.

Политика:

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде као и претходних година даје подстицајна средства и спроводи друге мере које помажу пољопривредницима у реализацији пролећне сетве:

У 2024. години, Регистрована пољопривредна газдинства могу остварити право на основне подстицаје у износу до 18.000,00 динара по хектару на основу Правилника о начину остваривања права на основне подстицаје у биљној производњи и обрасцу захтева за остваривање тих подстицаја („Службени гласник РС”, број 6/24). Подстицаји се у 2024. години остварују по површини биљне производње до највише 100 хектара (до 2023. године до највише 20 хектара).

За пролећну сетву регистрованим пољопривредним газдинствима на располагању је мера кредитирања Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Пољопривредним произвођачима су на располагању врло повољна кредитна средства за куповину репроматеријала. Захтеви се подносе преко пословних банака до 1. новембра текуће године. Кредити се дају са роком отплате до 3 године уз камату до 3%. За физичко лице – носиоца комерцијалног породичног пољопривредног газдинства које је уписано у Регистар са пребивалиштем које је на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди, односно које је навршило највише 40 година живота у текућој години, односно које је женског пола за које је фиксна каматна стопа на неотплаћени део кредита 1 % на годишњем нивоу у периоду отплате кредита. За набавку ђубрива фиксна каматна стопа износи 0%. Обухватају куповину репроматеријала (семе, садни материјал, минерално ђубриво и средства за заштиту биља) и зa инвeстициoнa улaгaњa у нову пoљoприврeдну мeхaнизaциjу и oпрeму за производњу, наводњавање, сушаре и друго. Максимални износ за физичко лице и предузетника је 6 милиона динара, а за земљорадничке задруге и правно лице разврстано у микро или мало правно лице до 18 милиона.

Такође, као превентиву у смислу губитака насталих услед елементарних непогода, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, у виду регреса, пружа подршку осигурању усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња. Регрес се остварује за производњу која је осигурана у периоду од 16. новембра претходне до 15. новембра текуће године у износу од 40%, односно 45% зa пoдручja сa oтeжaним услoвимa рaдa у пoљoприврeди, од висине плаћене премије осигурања, без урачунатог пореза на премију неживотног осигурања. У максималном износу од 70% плаћене премије осигурања регрес се остварује на подручју Моравичког, Златиборског, Подунавског, Шумадијског, Колубарског, Мачванског и Расинског управног округа и града Београда. Поступак за остваривање права на подстицаје покреће се подношењем захтева за остваривање права на подстицај у складу са Јавним позивом, који расписује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања. Текст Јавног позива објављује се на званичној интернет страници министарства надлежног за послове пољопривреде, односно на званичној интернет страници Управе.

Поред напред наведених мера подршке, регистровани пољопривредни произвођачи имају право на дизел гориво по нижој цени и повраћај акцизе:

Према Уредби о ограничењу висине цена нафтних деривата цена дизел горива за регистрована пољопривредна газдинства утврђена на нивоу од 179 дин/l је и даље на снази. Пољопривредни произвођачи могу утакати у погонске резервоаре пољопривредних машина и посуде за транспорт деривата нафте у максималној количини до 100 литара, за површине уписане у Регистру пољопривредних газдинстава на дан ступања на снагу ове уредбе и засејане, односно засађене површине обрадивог пољопривредног земљишта под одговарајућом биљном културом до количина потребних за обраду, а највише до 100 хектара.

Према Правилнику о условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на моторно гориво које се користи за пољопривредне сврхе („Службени гласник РС“, број 115/2023) регистровани пољопривредни произвођачи могу остварити право на повраћај плаћене акцизе на гориво у износу од 50 динара по литру до 100 литара по хектару пријављене површине, до 100 хектара. Захтев за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе подноси се Управи за аграрна плаћања у онлајн форми, непосредно у оквиру софтверског решења еАграр односно електронског Регистра пољопривредних газдинстава (еРПГ). У делу „Рачуни за гориво“ корисници могу да додају рачуне/фактуре за гориво – дизел и биогориво купљено у велепродаји, увозне фактуре за гориво купљено из увоза и гориво купљено путем корпорацијске картице. Фискални рачун мора да садржи и податке о купцу, врсти, количини и вредности набављених деривата нафте и биогорива. Да би поднели захтев за поврат акцизе, потребно је да пољопривредници поседују фискалне рачуне на којима ће, када је реч о пољопривредницима који су физичка лица, стајати број пољопривредног газдинства (БПГ) или ЈМБГ носиоца газдинства, односно ПИБ у случају да је подносилац правно лице, односно предузетник. (Изузетно у периоду од 1. јануара 2024. године закључно са 31. јануаром 2024. године, фискални рачун није морао да садржи посебну идентификациону ознаку која указује да је у питању регистровано пољопривредно газдинство у складу са прописима којима се уређује фискализација, а у том случају се уместо БПГ на фискалним рачунима уноси ЈМБГ или ПИБ).

Актуелности:

• На основу Закључка 05 Број: 339-999/2024-1 од 13.02.2024. године Републичка дирекција за робне резерве (у даљем тексту Дирекција) ће извршити натуралну размену до 30.000 тона меркантилног кукуруза за товну стоку. Натурална размена ће се извршити са правним лицима, земљорадничким задругама и предузетницима који морају бити регистровани у Агенцији за привредне регистре, са шифром претежне делатности 01.42-узгој других говеда и бивола или 01.46 – узгој свиња и која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, у складу са Правилником о упису у регистар пољопривредних газдинстава, промени података и обнови регистрације, електронском поступању, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства („Сл. гласник РС”, бр. 25/2023, 110/2023 и 3/2024) и налазе се у активном статусу. Паритети у натуралној размени су 14,62 kg меркантилног кукуруза за 1kg фармских товних свиња и 19,71 kg меркантилног кукуруза за 1kg товне јунади. Параметри квалитета дати су у Јавном позиву РДРР.
• На основу Закључка Владе 05 Број: 339-1008/2024 од 13. фебруара 2024. године огласила прикупљање писмених захтева за размену до 35.000.000 kg минералног ђубрива NPK (6:24:12) за меркантилну пшеницу рода 2023. и 2024. године, и меркантилни кукуруз рода 2023. и 2024. године. Паритети за размену: 1 kg NPK (6:24:12) за 2,30 kg меркантилне пшенице рода 2023. године; 1 kg NPK (6:24:12) за 2,40 kg меркантилне пшенице рода 2024. године; 1 kg NPK (6:24:12) за 2,80 kg меркантилног кукуруза рода 2023. године; 1 kg NPK (6:24:12) за 2,90 kg меркантилног кукуруза рода 2024. године. Право на размену имају земљорадничке задруге и правна лица (овлашћени складиштари Дирекције; остала правна лица) која су регистрована у Агенцији за привредне регистре са шифром претежне делатности 0111 – гајење жита (осим пиринча), легуминоза и уљарица, као и физичка лица – носиоци активног породичног пољопривредног газдинства.

Извор: МПШВ