Како се гаји и употребљава смиље познато и као бесмртно биље

Смиље, или како га у народу често зову бесмртно биље зато што не вене чак ни кад се убере, користи се у народној медицини још од античке Грче. Са својим преознатљивим гроздовима жутих цветова пријатне ароме последњих деценија се на велика врата вратило у употребу посебно у козметичку индустрију. Наиме, етерично уље од смиља користи се у изради бројних препарата који подмлађују кожу и уклањају боре. Чак су и научници фасцинирани оним што се већ вековима зна, да цветови смиља успоравају процес старња коже, враћају јој младалачки сјај и еластичност. Али, ово су само неке од лековитих својстава ове биљке која је врло цењена већ хиљадама година.

Допринос Наполеона
Смиље (лат. Helichrysum arenarium) природно расте у пределу Средозмеља, али и на Балкану посебно у Херцеговини. У Србији се врло мало узгаја углавном у Делиблатској и Кладовској пешчари, као и у Сићевачкој клисури. Латински назив ове биљке потиче од грчких речи „helios“ (сунце) и „chrisos“ (злато) што у преводу значи златно сунце. У грчкој митологији Аполон је често носио венац од уплетеног смиља као симбол бесмртности. Према старогрчким легендама, чудотворна својства ове биљке прва је открила принцеза Наусикаја, кћерка феачког краља Алкиноја. Легенда каже да је захваљујући смиљу принцезина лепота била божанска попут Атремиде. Стари Римљани су од Грка преузели употребу смиља, али је падом Римскг царства његова употреба вековима била занемарена. Смиље је поново оживео Наполеон почетком 19. веку који је допринео ширењу сазнања о његовим терапеутским предностима. Током Првог светског рата смиље је играло веома важну улогу у пречишћавању ваздуха у болницама и спречавању ширења болести.

Илустрација: Смиље је чувено по својим лековитим својствима још од античких времена 

Смиље је грмаста вишегодишња биљка која најбоље успева на осунчаним, каменитим, кречњачким или песковитим подлогама. Расте од 30 до 50 сантиметара а препознатљива је по ситним густим гроздастим цвастима састављеним од ситних жутих цветова чврсто стиснутих један уз други. Цвасти се налазе на врху стабљике која је обрасла сребрнасто-сивим листовима са ситним длачицама што биљци омогућава да преживи сушне услове. Смиљу одговара већа количина директне сунчеве светлости јер то одређује ароматична својства. Ситни, жути цветови имају врло пријатан мирис. Смиље се сади из расада у рано пролеће у марту или на јесен током октобра. Засад траје до осам година а током прве године важно је орезивати жбуње како би приноси цвета били бољи. Пуну родност смиље постиже у трећој години узгоја а кошење обухвата рез стабљика са цвастима. Приликом производње сушеног цвета, кошење се обавља када је трећина цветова у пуном цветању. Приноси су од седам до осам тона свежих цветова по хектару од чега се добија између 3,5 до 4 т сувог цвећа. Сушења смиља може бити природно на промаји и без директне сунчеве светлости или у сушарама. Важно је да се приликом сушења цветови не мешају, нити преврћу како не би дошло до оштећења. За производњу само 1 литре етеричног уља од смиља потребна је 1 тона цветова, па је не чуди што је цена овог уља као суво злато често и неколико хиљада евра.

Илустрација: Користи се за лечење бројних обољења посебно кожних болести 

Лековита својства
Савремена лабораторијска истраживања лековитости смиља потврдила су искуства традиционалне медицине. Смиље има значајна антибактеријска својства, а научне студије су потврдиле холеретично дејство екстраката смиља и заштитно дејство на ћелије јетре, као и њихова антиоксидативна и аналгетска својства. Активни састојци смиља повољно делују на поправљање расположења и достизање психоемоционалне равнотеже.
Антиоксидативни ефекат екстраката смиља је чак моћнији од дејства витамина Е зато што делује заштитно на мембране ћелија коже, уз изражен стимулативни ефекат на синтезу колагена, па побољшава микроциркулација и чврстину коже. Етарско уље смиља се примењује за спољну употребу код трауматских повреда, модрица, хематома и едема. Повољно делује и на ублажавање опекотина и уједа инсеката. Има широку примену код пацијената који имају проблем са акнама, куперозе и проширених вена, а такође и као средство за разређивање крви и за ублажавање зујања у ушима.
Ипак, најширу примену етарско уље смиља налази у козметици где је чест састојак лосиона за негу коже склону акнама, за ублажавање ожиљака, код коже захваћене псоријазом или сувим и влажним екцемом. Као и остала етарска уља ни смиље се не сме користити у чистом облику, већ искључиво разблажено, користећи масна уља као базу, и треба га веома штедљиво дозирати. Употреба производа од смиља се не препоручује током трудноће и дојења.
Осим цвета свежи листови смиља се користе у кулинарству као зачин за јела од поврћа и пиринча јер има укус који подсећа на кари, али листове треба уклонити пре сервирања јела.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay