Зашто једемо мало рибе, а умиремо од срца?

Здравље на уста улази чувена је народна пословица која је само делимично тачна. Све зависи шта и колико се једе. Срби су у врху лествице по броју срчаних обољења и смртности од инфаркта а све због лоших навика у исхрани.
С друге стране Јапанци су народ са најдужим животним веком на свету и немају проблем са гојазношћу. Бројна истраживања су показала да Јапанци не пате од закречења крвних судова, нити имају повишен холестерол, и генерално ка нација имају најмање проблема са срцем и другим кардио-васкуларним болестима.
Разлог за то је начин исхране у којој преовлађује риба. На трпези Јапанаца риба је заступљена седам дана недељно због чега је ниво омега-3 масних киселина у њиховој крви много виши него код осталих народа на планети.
У Србији риба се више једе само у време поста као што је сада’шнји Божићни пост који је у току.

Илустрација: Месо рибе је богато протеинима који се брже и лакше варе
Зашто је риба здрава?
Месо рибе је богато протеинима који се брже и лакше варе у односу на протеине из других врста меса као што је пилетина, свињетина, говедина, овчетина… Рубљи протеини имају већу биолошку вредност и током варења у нашем организму се ресорбује чак 95% унетих протеина пореклом из рибе. Количина протеина зависи од врсте, али у просеку риба има око 19,5 грама протеина на 100 грама меса. Протеини су изузетно важни у људској исхрани зато што одржавају здравље мишића и костију. Посебно је важно да деца уносе довољно протеина за нормалан раст и развој костију.
Риба, али не свака врста, је богат извор омега-3 масних киселина. У питању је хранљиви састојак који би требало да се кроз исхрану свакодневно уноси у организам јер га наше тело не прави. Редовно конзумирање омега-3 масних киселина може помоћи у смањењу ризика од срчаног и можданог удара, смањује триглицериде и крвни притисак, спречава или умањују упалне процесе у организму и на начин доприносе укупном здрављу и дуговечности. Људи који једу доста рибе немају проблем са депресијом и лошим расположењем захваљујући омега – 3 киселинама које побољшавају проток крви и саме функције мозга, па тако ублажава промене расположења.
Риба је важан извор јода који утиче на правилан рад мозга. Ово месо је богато витамином Д који је неопходан за здрав имуно систем, има доста калцијума који је важан за здравље костију и селена који помаже у одржавању здравог имунолошког система и правилног функционисања штитне жлезде. Предност рибљег меса је и у већим количинама лизина који помаже у сагоревању масти и снижавању холестерола. У рибљем месу лизина у просеку има 19,6%, док је тај проценат код свих осталих врста меса знатно мањи.
Али није свака риба иста. Рецимо, речна риба је сиромашнија омега-3 масним киселинама у односу на морску. Мада, постоје врсте речне рибе као што су пастрмка, сом, шаран и речни ракови који у себи имају завидан ниво ових здравих масти. Треба избегавати конзумирање масне речне рибе као што је шаран, а предност дати поснијим врстама попут пастрмке и смуђа. Када је морска риба у питању највише омега-3 масних киселина има у харинги, лососу, скуши, моруни, туни, сарделама…

Илустрација: Све до 17. века Срби су готово искључиво јели рибу а свињтина практично није ни постојала

Срби једу рибу само за пост

Према званичним подацима у Европској унији се у просеку годишње поједе 23 кг рибе по глави становника. У нашој земљи тај број је занемарљив, а већина Срба рубу једу само кад пости. Међутим, мало је познато да је речна риба, поред телетине и овчетине, некад у Србији била често на трпезама наших предака. Све до 17. века Срби готово да нису ни јели свињско месо. Са масовним узгојем свиња започело се како би се сачувала стока од сталних зулума Турака који не једу свињетину. Мало помало и риба је протерана са наших трпеза иако по својој нутритивној вредности и позитивном утицају на људско здравље надмашује све остале врсте меса.
Можда нисмо Јапанци па да рибу једемо сваки дан, али према препорукама лекара ова врста меса требало да се једе барем два до три пута недељно. Научно је доказано да редовно конзумирање рибљег меса смањује могућност за настанак инфаркта, штити кости, успорава процес старења. Рибље месо се користи и као лек против анемије, анксиозности, болести крвних судова и срца, гојазности, губитака памћења, импотенције, несанице, повишеног крвног притисака, проблема са кожом, синдрома хроничног умора, стреса, хипертензије…
Упркос свим бенефитима по људски организам и здравље ваља напоменути да се код појединих особа јавља преосетљивост или алергија на рибу. У том случају треба избегавати рибу у исхрани, а са лекаром се посаветовати на који начин би се хранљиве материје из рибљег меса могле унети у организам али без пропратних лоших ефеката или појаве алергије.

Извор: Агробизнис магазин