Зоран Саватић из семберског села Дијелови, након дванаестогодишњег боравка у Аустрији, гђе је засновао и породицу, вратио се у своју питому семберску равницу због љубави према пољопривреди.
Од раног детињства волио је животиње. Док су се његови вршњаци играли, он је хранио и музао краве. На фарми је имао седам грла, а сада 70.
-Све музне краве су сименталске расе. И сва телад су од мојих крава, тако ем уштедим, ем знам о каквом се потенцијалу ради. Тренутно у мужи имам 25 грла. Дневно производим негђе од 400 до 450 литара млијека. Што се тиче цијене, таква је каква је. Са откупном цијеном и премијом мањом од марку и по, не можемо да се покријемо – каже овај фармер.
Уложио 270.000 марака у посао
Прошле и ове године уложио је 270.000 марака у нову механизацију, а чува и стару која га никада није издала. Сије житарице на 500 дунума, а ове године обрадиве површине повећао је за 120 дунума како би обезбиједио довољно хране за стоку.
-Пољопривреда је фабрика под отвореним небом. Упркос ризику оранице не смију зарастати у шикару и шибље. Радити се мора. Захваљујући подстицајима и премијама, изгура се некако – каже Зоран за ИнфоБијељина.
Професију инсталатера за климатизацију централног гријања замијенио је звањем пољопривредника што, каже, подразумијева да будете вриједан радник, али и агроном, економиста, правник.
Није лако, али никада се није покајао што је посао на одржавању градског зеленила и зимској служби у Аустрији, гђе је био од 2006. до 2018. године, мијењао за живот на селу. Радни дан у сезони почиње му у пет, а завршава се у 23 часа – али свој је на своме, душа му је пуна и са осмијехом на лицу устаје да ради , о чему многи маштају.
Овај четрдесеттрогодишњак има снаге, жеље, воље и љубави да настави да се бави сточарством и обрађује плодну семберску равници која му је у срцу, а земља врати колико јој се да.
Извор: https://srpskainfo.com/foto-u-austriji-proveo-12-godina-a-onda-se-vratio-u-rodnu-semberiju-ni-na-sekund-se-nije-pokajao-iako-zivot-na-farmi-pocinje-u-pet-ujutro-a-zavrsava-kasno-uvece/