Код кромпира зарада је мало нижа, али је и улог мањи. Ко је кртолу продавао у октобру када је цена навелико била од 50 до 60 динара, тај је по хектару, када се одбије 8.000 евра улога – 944.000 динара добио мало више од милион динара зараде, ако је род продао по 50 динара и имао принос од 40 тона по хектару. Са вишом ценом и већим приносом, зарада је и већа.

Др Ђорђе Војновић са Пољопровредног факултета у Новом Саду рекао је за „Дневник” да се код нас сеје више од 40 различитих повртарских врста, али да је око 30 економски значајно. Током протекле године, најисплативија производња остварена је код црног лука и стандардно код паприке и парадајза. Пошто на домаћем тржишту немамо довољно пасуља и кромпира те две повртне врсте могле би бити перспективне за домаће повртарство.

Тренутно је килограм црног лука навелико 45 динара, а био је у јуну и 75 и 80 динара. Приноси су ове године били различити, код неких професионалних повртара род је био свега 30 тона по хектару, а у добрим годинама могу да буду и 80 до стотину тона. Уколико се помножи 30 тона по хектару са 45 динара добије се 1.350.000 динара или 2.250.000 динара када је лук вредео навелико 75 динара. Зарада у оба случаја постоји јер сетва по хектару од око 10.000 евра – 1.180.000 динара је исплаћена.  Молски мали повртари који су сејали першун задовољни су ценом килограма першуна који на пијацама продају за 300 динара по килограму, а навелико пет до десет килограма за 250 динара килограм. Кажу да зараде има и да је најбоље да се сеје више повртних врста, јер се онда приходи и губици преливају и могу покривати трошкови оног поврћа које је подбацило. По хектару се, напомињу, код професионалних произвођача може добити 20 тона першуна.

З. Делић

Извор: Дневник

sr_RSSerbian
Close

Cart

Нема производа у корпи.