У мору примера о нестајању села, доносимо вам причу младог и посвећеног пољопривредника из Стубла код Краљева. Бошко Јовић је тек напунио 18 година, рођен је и одрастао у центру града, али се пре две године преселио код бабе на село, и машта да увећа домаћинство. Младо лице, чиста душа и Бошкове руке жељне су стварања. Још као средњошколац, засукао је рукаве и оживео дедино имање . Без претходног искуства, али храбро, купио јуницу и основао малу фарму.
“Кад сам дошао није било ништа, била је стара шталица, тамо, а ово је била је гаража, после сам ово преправио, помогла ми је баба финансијски, преправио за шталу, ту могу да вежем пет грла, имао сам три, четири јунице, па ова ваља, ова не ваља, једну продаш, другу оставиш, и то се тако вртело. Сваки почетак је тежак док се почне, кад се почне иде полако. Добро је, има времена”, прича Бошко Јовић из села Стубал код Краљева.
Осећа се слободније, срећније и задовољније док ради пољопривредне послове, иако му је радно време , како каже његова бака „од јутра до мрака“ “Жао ми понекад да га будим али морам, шта ћу. По целу ноћ бере жито другом да би дошао до динара, сутрадан иде да ради њему да би имао за себе и своје. Ја ускочим да му помогнем, колико могу. Он се ухватио тога па докле дође”, каже Милосија Јовић, Бошкова бака. Сточни фонд Јовића и даље није велики. Могло би се рећи и да је недовољан да им обезбеди довољно средстава за живот. Бошкове сестре су студенти, зато неће да оптерећује родитеље Са љубављу прича о животу и раду на селу, пољопривредним пословима. “Ја не рачунам сељака који ради пољопривреду да је сељак, он је господин човек, а онај који се понаша бахато је сељак”, сматра Бошко. Зрелост неко стекне са годинама, а Бошко се кажу мештани овог краљевачког села, такав родио.
Извор РТС, Фото: Print screen RTS