Акупунктура је део традиционалне кинеске медицине кад се танким иглицама убадају у акупунктурне тачке како би се повратио нарушени баланс организма. Терапија је готово безболна и у Кини се за лечење људи користи већ 8.000 година. У овој земљи вишевековну традицију има и ветеринарска акупунктура која се тек последњих година примењује у Србији.
У нашој земљи најчешће се користи за лечење кућних љубимаца, односно паса и мачака иако су бројна истраживања показала да је врло ефикасна и у лечењу говеда, коња, свиња, оваца, коза и птица.
Како се примењује?
Ветеринарска акупунктура се примењује сама или у комбинацији класичном ветеринарском медицином. Може се примењивати на готово све области оболења домаћих животиња од интерних болести до оболења млечних жлезда код говеда, кожних промена, за лечење нерава, мишића, зглобова чак и код стерилитета животиња. Према истраживањима научника ефикасност акупунктуре код животиња у зависности од природе болести може бити између 50 и 100 одсто.
За разлику од акупунктуре која се примењује код људи ветеринарска акупунктура је нешто компликованија зато што животиња не може вербално да искаже осећаје и реакције на ову врсту лечења као што је пецкање, врелина али се ова врста лечења код животиња показала као врло делотворна а резултати су уочљиви врло брзо. Многи стручњаци ветерине сматрају да је акупунктура један од најсигурнијих облика лечења животиња. Нежељени ефекти су ретки, али постоје и најчешће се осећају као нелагода и пецкање код третиране животиње. Стање оболеле животиње може изгледати горе током 48 сати након третмана, па неке постају летаргичне или поспане. Ови ефекти су показатељ да се развијају неке физиолошке промене, а најчешће их прати побољшање стања животиње.
Илустрација: На овај начин најчешће се лече кућни љубимци / ФОТО: Pixabay
Ветеринарска акупунктура захтева стручност лица које се бави овом врстом лечења. То пре свега значи правилно постављање дијагнозе, добру увежбаност, избор игала, правилну технику убода као и добро фиксирање животиње. Пре убода место коже на одређеној акупунктурној тачки се ошиша и дезинфикује алкохолом или јодом. Игла се убада право или косо а дубина убода зависи од места на телу али и ухрањености животиње. Како упозоравају кинески стручњаци за ветеринарску акупунктуру пре третмана животиња мора бити смирена и добро фиксирана посебно кад је у питању крупна стока као што су говеда и коњи.
Лечење акупунктуром код животиња делује двојако: блокирају се поруке о болу у мозгу који се истовремено заједно са централним нервним системом подстиче да производи ендорфине односно природне лекове против болова у телу. Сесије обично трају између пет и 30 минута а број третмана се понавља у зависности од тога како животиња реагује на лечење.
Илустрација: Ветеринарска акупунктура је применљива и код говеда, оваца, свиња и других домаћих животиња
Лечење говеда, свиња, оваца…
Акупунктуром говеда лече се функционални поремећаји и сметње од разних врста неуралгије до дијареје, поремећаја функција полних органа код краве, олакшавања тељења и маститиса, као и тешког измузања које је често код младих јуница. Кад је у питању терапија свиња акупунктура је ефикасна код лечења белог пролива код прасади који се најчешће јавља приликом или три до пет дана од рођења или током одбијања младунаца од мајке. Ветеринарска акупунктура код свиња помаже код оболења полних органа код крмача, слабих трудова што доводи до отежаног порођаја што за последицу може да има угинуће младунчета. Акупунктура може да помогне и код неплодности женке или импотенције мужјака а побољшање се најчешће јавља две до три недеље након третмана.
Ветеринарска акупунктура се врло успешно може користити и код лечења оваца, коза и живине. Да би се ова врста лечења животиња успешно примењивала неопходна је едукација, стално усавршавање знања и вештина као и апсолутно познавање анатомије животиња и њихових акупунктурних тачака. То практично значи да ову врсту терапије мора да обавља лиценцирани ветеринар који има формалну обуку из праксе ветеринарске акупунктуре. У већини западних земаља ветеринарска акупунктура се сматра хируршким поступком који само овлашћени ветеринари могу легално вршити на животињама. Једино они могу правилно да дијагностикују здравствени проблем и утврде да ли ће животиња имати користи од третмана или је за њен проблем потребна нека друга интервенција.
Извор: Агробизнис магазин