English
French
German
Italian
Стручњаци за пољопривреду оценили су у уторак да је Споразум о слободној трговини који је Србија потписала са Кином добра шанса за повећање извоза аграрних производа, али да у земљи нема много робе која је вишак и испуњава остале критеријуме за то пробирљиво велико тржиште, а проблем ће бити и трошак транспорта.
Агроекономиста Милан Простран рекао је за Бету да је први министар пољопривреде из Кине долазио у Југославију 1978. године и да је од тада на том тржишту продата једино технологија за производњу белог вина, а да је фирма „Вршачки виногради“ 1985. године успела да прода тог пића за око 600.000 долара.
„Више политичких делегација из Србије, које су посетиле Кину, најављивале су извоз у Кину, бивши председник Србије Томислав Николић, чак 500.000 тона меса, чак свињске главе и ноге, а од тога није било ништа и сада немамо толико меса укупно са кокошкама“, рекао је Простран.
У Кини је у уторак потписан Споразум о слободној трговини за 10.412 производа из Србије, а 8.930 кинеских. Одмах је уследила реакција Европске уније, њен портпарол Петер Стано изјавио је да ће Србија морати да иступи из свих билатералних споразума са трећим лицима на дан пријема у ЕУ.
Простран је рекао да за извоз у Кину треба обезбедити велику количину и квалитет робе, под условом да транспортни трошкови нису неисплативи јер би превоз камионима био скоро немогућ због даљине, а авионски прескуп. Навео је да Кинези имају сву робу, а да Србија има вишак пшенице и кукуруза, можда сунцокрета и уља и да би можда могла да том тржишту понуди и технологију семенских сорти кукуруза. Истакао је да је некада у Југославији под виноградима било 100.000 хектара, данас у Србији има око 25.000 хектара под тим воћем, па је питање како из те сировине произвести огромне количине вина да би се исплатио извоз у Кину.
„Споразум о слободној трговини је мач са две оштрице. Споразум о слободној трговини са ЕУ је потписан 2008. године са обећањем да ће Србија постати део те заједнице за неколико година, али није и сада се тај споразум свети Србији и роба из тог дела света улази без царине и гуши домаћу производњу“, рекао је Простран.
Стручњак за воће Зоран Кесеровић рекао је да Србија тренутно највише јабука извози у Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Шпанију, Португалију Велику Британију, уместо у Русију јер јој не одговара цена на том тржишту. „Добро је што је потписан споразум, иако Кина од 72-73 милиона тона укупне производње јабука у свету производи 43 милиона. Србија је доста унапредила узгој јабука, има широк асортиман, користи воскирање како би спречила дехидрацију током транспорта тог воћа, као и прскање натријум-бором ради добијања што лепше црвене боје, што је привлачно потрошачима, па и купцима у Кини“, рекао је Кесеровић.
За време бившег министра пољопривреде Бранислава Недимовића, како је рекао, донет је пропис да произвођач не може директно да извози јабуке, већ мора да уради анализу и преда их извознику, па још једном да плати анализу од око тридесетак хиљада динара, што све повећава трошкове. Кесеровић је рекао да се Споразумом о слободној трговини са Кином отвара шанса за извоз вишања и малина ако трошкови транспорта то омогуће јер нема авионских карго летова, па јабука у Индију из Србије путује бродом око месец дана.
Комерцијалиста фирме „Ћирић агро МЂЖ Тител“ Гојко Загорац рекао је за Бету да потписани споразум представља „потенцијал“ за пласман јабуке из Србије. „Нисмо до сада извозили јабуку у Кину јер су биле високе царине. Не знамо још детаље споразума, а ни све могућности за транспорт“, рекао је Загорац.
Serbian