Спречавање настанка штета у воћњацима

Зечеви и мишеви наносе велике штете и у младим и у старим засадима воћака. Највеће штете настају у зимском периоду када су дубоки снегови
и када немају друге хране. Штете које настају на стаблима од зечева су велике и учестале. Зечеви штету наносе тако што гуле кору са дебла и грана и оштећују цветне пупољке.
Обнова оштећених стабала од зечева и других дивљачи зависи од степена и места оштећења на стаблу. Мања оштећења коре са једне стране воћака довољно је премазати калем воском или фитобалзамом па ће оштећена кора да се обнови. Ако је кора оштећена око целог дебла у виду прстена дужине од неколико центиметара, кора не може да зарасте па се тако оштећена стабла углавном осуше. Најбоља, али и најскупља заштита од зечева и других дивљачи је ограда од плетене жице око целог засада.
Заштита од зечева и друге крупне дивљачи изводи се и специјалним мрежицама од тврде пластике или поцинковане жице. Постављају се одмах након садње и остају да штите воћке у наредне 3-4 године. Један од начина заштите од зечева је и примена хемијских препарата (примена репелената-средства која својим мирисом одбијају дивљач). Његово дејство траје од 50-70 дана зависно од концентрације па се по истеку овог периода мора поново вршити премазивање.

Штете и заштита воћњака од дивљачи и глодара

Младе воћке (3-4 године старости) најлакше се штите ако се обмотају мрежицом. Јефтинији начин заштите је да се дебло од земље до рамених грана, а понекад и саме рамене гране, омотају дебелом хартијом и на два до три места чврсто завежу канапом. Старија стабла штите се омотавањем дебла слојем сламе или кукурузовине, која се такође на неколико места увеже. Овакву заштиту треба проверавати да се не појаве глодари. Младе воћке се од напада дивљачи могу штитити и хемијски, премазивањем коре репелентима који их својим непријатним мирисом и укусом одбијају, а не убијају. То је потребно урадити пред зиму. Премазивање разним препаратима пружа заштиту само у случају благих зима, са слабим снежним покривачем.

Штете које причињавају ситни пољски глодари понекад могу бити непроцењиве. Зато треба предузети низ превентивних мера. Оштећења која настају на кори кореновог врата или приземних жила најчешће остају скривена све док воћка опстаје захваљујући залихама. Оваква оштећења су тешка, будући да, рецимо, волухарица направи прави прстен, па је скраћен родни период стабала без обзира на претходну виталност. Ради сузбијања глодара земљиште у воћњацима треба одржавати обрађено и што чистије од корова. Од великог је значаја дубока, основна обрада земљишта. На тај начин се мишевима ускраћује храна, руше се њихови ходници а они сами излажу грабљивицама и тако онемогућава њихов опстанак. За сузбијање глодара се користе и мамци у виду затрованог зрневља пшенице који се (по 5-10 г) стављају у рупе. Средства за сузбијање су на бази цинкфосфида, а могу се наћи и парафински мамци на бази антикоагуланата који се користе по сваком времену.

За заштиту од глодара препоручују се агротехничке мере (орање, наводњавање и култивирање) јер оне ометају њихову активност. Средства за сузбијање глодара су родентициди, а пре њиховог коришћења
ипак треба пробати с механичким или превентивним мерама.

Дипл. инж. пољ. Тања Живковић,
саветодавац за воћарство,  ПССС Ниш