Шта ће бити са боровницама, хоће ли цена расти?

Кинеско тржиште се од 1. јула отвара за велики број српских производа, а после посете председника Народне републике Кине Си Ђинпинг Србији и постигнутих споразума, јесно је да су међу њима и боровнице.

Наши воћарима који имају плантаже овог бобичастог воћа слободан извоз за Кину је занимљив и изводљив, а у првим коментарима на споразум истичу велики значај постигнутог договора. Имају и дилеме како ће боровнице стизати до Кине јер боровница не може дуго да стоји и по којој цени ће се воће продавати кинеском тржишту.

Домаћи произвођачи боровнице, осим што покривају овдашње тржиште, продају је и у земље ЕУ – Немачку, Француску, Холандију… а део одлази и на руско тржиште, по ценама од којих нешто и зараде.

Воћар из Новог Села код Панчева Урош Иричанин извози боровницу за Холанију и Данску и каже за „Дневник” да се све више воћара окреће борници због цене која не варира. – Боровница се бере у јуну, сваке седмице, и у првој берби килограм воћа навелико је шест евра. Како берба одмиче, цена боровнице се спушта на око четири евра, и те цене су исте сваке године, па произвођачи боровнице не стрепе у погледу коштања, што није случај када су цене другог воћа у питању.

По речима Иричанина, када крене извоз боровнице за Кину плантаже под боровницама ће се сигурно увећавати, посебно у Војводини, где доспевају од седам до 10 дана раније него у другим деловима Србије, али и у земљама ЕУ, због доста сунчаних дана. – Први род у сезони је и најскупљи, па цена и сигуран пласман воћа за Кину могу да привуку воћаре да крену да гаје боровницу – казао је Иричанин.

Воћар из Гргетега, у Срему, Зоран Ђорђевић казао је да је могућност извоза за Кину одлична вест за произвођаче боровница. Али је скренуо пажњу на то да ниједан домаћи произвођач нема велике количине боровнице да би самостално могао да извози воће ни у земље ЕУ, а камоли Кину, већ да домаћи произвођачи воће навелико продају откупљивачима, који када скупе уговорене количине о извозу испоручују их инокупцима на основу унапред склопљених уговра о увозу, односно извозу.

– Имамо десетак откупљивача који се баве извозом боровнице. Они и одређују цену у откупу. У прве две бербе, када је килограм боровнице пет и шест евра навелико, покривамо трошкове дневница за сезонске раднике и производњу, али касније, када берба одмиче, једва успевамо да се покријемо и углавном радимо без зараде. Зато би држава требала да поведе рачуна о извозној цени боровнице за Кину, да нас откупљивачи не уцењују, јер готово све плантаже под боровницом су подигнуте захваљјујући државним субвенцијама – навео је Ђорђевић.

Транспорт мора бити ефикасан

Урош Иричанин истиче да је боровница воће које је осетљиво, јер чим се обере, одмах се ставља у хладњачу и транспортује купцима.

– Транспорт за Кину зато треба да буде брз јер воће може да издржи на одређеној температури десет до 20 дана – казао је Иричанин.

По речима професора на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Ненада Магазина за „Дневник”, под боровницом имамо око 3.000 хектара, од којих је око 500 хектара у АП Војводини.

– Имамо плантаже боровнице у свим подучјима земље. Гаје се у Срему, Мачви, Шумадији, Златиборском округу…. Просечни приноси код професионалних воћара крећу се од десет до 15 тона по хектару, али има засада где се по хектару добија свега пет тона по хектару, због тога што воћари немају квалитетне засаде – истакао је проф. др Мазагин.

З. Делић

Извор: Дневник