Шта су рекли хладњачари на захтев малинара?

Институт за воћарство у Чачку направио је рачуницу произвођачке цене малине у 2024, коју стручна јавност види као рационалну, али са којом се произвођачи уопште не слажу.

Математика Института сугерише да за 10 тона приноса малине по хектару трошак по килограму износи 240 динара, за 12 тона 200, а за 15 тона 160 динара.

Ипак, произвођачи указују да то колико ће један хектар дати рода зависи од бројних фактора и да у нашој земљи на толикој површини углавном сазри око пет или шест тона малине.

Коментаришући поменуте резултате, агроекономски аналитичар Жарко Галетин сматра да је рачуница Института реална и подвлачи да је овогодишња предсност то што Србија у сезону малине улази са много мање залиха него што је био случај претходне године.

„Рачуница је прављена у дијапазону 12 до 30 тона приноса по хектару. Колико ће рода бити највише зависи од агрометеоролошких услова, јер су малине осетљиве на временске прилике и на агротехнику која се примењује. По мени је рачуница Института реална и одражава праву меру између нивоа улагања и очекиваног ефекта. Наравно, ово је све математика на бази просечне године што се тиче агрометеоролошких услова. Наши пољопривредни произвођачи не могу очекивати цену од 500-600 динара као што је био случај 2022. године када смо због екстремних временских услова имали ниске приносе и када је стицај околности био такав да је једнако стање било и у другим земљама које производе малину“, предочава наш саговорник.

Ипак, говорећи о незадовољству произвођача, Галетин подсећа да постоји системски проблем у ланцу производње, откупа и продаје малине, који држава дуго година неуспешно покушава да реши.

„Он се јавља на релацији произвођачи – откупљивачи, односно хладњачари. Свеприсутан је и стално се тражи од државе да посредује, како у смислу преговора, тако и проналаска тржишта. Ти проблеми се можда ад хок реше, али не буду суштински преброђени, те уместо да се створи партнерски однос између произвођача и хладњачара, ствара се однос ривалитета и тржишних противника“, упозорава агроаналитичар.

Такође, мишљења је да је захтев малинара да малина минимално буде 350 динара по килограму оправдан, јер, како каже, улазимо са малим залихама у нову сезону, што значи да би се нова малина могла брже пласирати на светско тржиште.

„Цене које износи Институт урађене су на бази производње, односно трошка који произвођач има око малине. Али захтев малинара да продају малину за око три евра по килограму има своје упориште. Са најмање три евра произвођач би имао зараду око 100 динара по килограму. Ипак, проблем је у томе што од хладњачара па надаље сви имају неку своју рачуницу, а примарни произвођач је на ветрометини и принуђен да пристане на оно што нуде откупљивачи“, закључује Галетин.

Са друге стране, Милан Радојичић из села Трешњевица, представник удружења Виламет из Ариља, каже за Данас да је рачуница требала бити виша за мање родне пределе, јер како појашњава, у његовом крају земља под малином је углавном од четврте до осме класе, што значи и мањи принос.

„Зато су наша очекивања да ће се рачуница још мало увећати. Све испод 350 динара продајне цене за килограм било би ништа, у односу на то колико се у њу улаже“, појашњава Радојичић.

Он додаје да је зато неопходно пратити потребе произвођача, јер, како каже, само у његовом селу има 250 домаћинстава и око 230 хектара под малином, од које људи живе.

„Да је тешко већ сада се осећа на сваком кораку, и ако не буде помака у односу на прошлу годину, људи ће престати да држе малине. Већ је искрчено бар 20 одсто малињака, а за идућу сезону нестаће пола. Зато цена од 350 динара, ако не буде веће инфлације, може да се претрпи за ову годину. Али за даље нисам сигуран“, упозорава Радојичић.

Сличног виђења је и Драган Вукајловић из села Дуба код Бајине Баште, који се бави производњом малина више од три деценије, те указује да Институт није користио релевантне параметре, јер, како каже, на хектар земље приноси буду око пет тона.

„Произвођач сам преко 30 година, код нас хектар када да пет до максимално шест тона рода то је добро. Зато произвођач, у односу на тренутне цене и тржиште, без 400 динара нема никакве математике да ради. Колико је стање на терену лоше говори чињеница да је прошле године 30 одсто људи из мог краја уништило малину, а ове је тек око 30 одсто постојеће малине повезано“, поручује Вукајловић.

Ипак, да стање са извозом није најповољније, за Данас каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије, који подсећа да се наша малина углавном пласира на тржиште Европе, те да је сада проблем то што она губи конкурентност у односу на Украјину и Пољску, а који се огледа у паду извоза у Немачку.

„Србија већ неколико година има проблем са малинама, јер губи тржиште у Европи. Наша малина се скупље производи, па није довољно конкурентна. Прошле године смо забележили значајан пад пласмана на Немачко тржиште, јер се оно преорјентисало на јефтинију која долази из Пољске и Украјине“, појашњава Станић.

Разлози за то су, прича наш саговорник, економске и политичке природе, јер је њихова малина повољнија, док Европа тежи да украјинској роби обезбеди пласман како би та земља имала приходе, који у великој мери зависе од пољопривреде.

„Производња малине у Србији није скупља, јер не умемо да производимо, већ зато што је квалитет такав да захтева ручно брање за разлику оне која се производи у Пољској или Украјини“, закључује Станић.

Са друге стране, министарка пољопривреде Јелена Танасковић током форума на Копаонику казала је да ове године наша земља у бербу малине улази са дупло мањим залихама него 2023, односно да у складиштима сада стоји око 20.000 тона малине.

У међувремену Политика пише да су хладњачари одбили захтев једног од удружења малинара да сада изнесу конкретну цену малине коју ће плаћати произвођачима када крене сезона.

У контакт са неколико власника хладњача покушао је да ступи и Данас, али до закључења овог текста нисмо добили њихову страну.

Подсећамо, током претходне сезоне пороизвођачи малина били су незадовољни откупном ценом овог воћа, која се малтене вратила на износ по килограму од око 200 динара, који је забележен и 2020. године.

Додатан разлог за незадовољство малинара узроковале су и тврдње се домаћа малина меша са увозном, што ослабљује њен квалитет и самим тим и конкурентност. Такође и чињеница да је поменута цена била драстично нижа у односу на 2022, када су за килограм малине могли добити и до три пута више новца.

Извор: Бизнисинфо.рс