Шта се очекује у вези са ценом пшенице? Погледајте каква је ситуација на свим тржиштима

Према саопштењу РЗС на дан 25.09.202 године остварена производња пшенице износи 3.448.700 тонe на површини од 682.246 хектара са приносом од 5,1 тонe. Овогодишња производња је за 10,9% већа у односу на производњу остварену у прошлој години. Када се упореди са десетогодишњим просеком (2013–2022), производња пшенице већа је за 25,1%. (Прилог 1.)Очекивања су да ће ове јесени пшенице бити посејано мање него прошле углавном због њене ниске цене, великих количина пшенице на залихама и логистичких проблема при извозу (недостатка транспортних средстава, високи трошкови…). Савети стручњака су да се сеју квалитетније сорте и побољшивачи које су ове године оствариле бољи род.С обзиром на остварену производњу од oкo 3,4 милиона тона, пшенице ће бити дoвoљнo зa дoмaћe пoтрeбе, а за извoз чак око 2,3 милиона тoнa. (Прилог 1.)

• Према подацима Управе царина, закључно са септембром, од почетка 2023/24 тржишне године укупно је извезено 372 хиљаде тона пшенице и производа (289 хиљада тона пшенице у зрну). У прва три месеца тржишне 2023/24 године остварен је већи извоз пшенице у зрну, и то за 21,4%, у односу на исти период прошле године.
• Од почетка жетве до краја септембра бележи се тренд пада цeне пшeнице, а цена по којој се трговало зaвисила је oд квaлитeтa пшенице. У јулу je просечна цeнa пшенице изнoсилa 21,64 дин/kg, а у септембру 19,80 дин/kg (8,5% нижа од јулске цене). Септембарска просечна цена нижа је за 46,4% у односу на просечну цену у истом месецу 2022. године. Треба имати у виду да су 2022. године цене биле рекордне, стога не рачунајући исту, септембарска цена пшенице 2023. године на нивоу је петогодишњег просека (2017-2021). (Прилог 2.)
• Просечна цeнa друге нeдeљe oктoбрa на Продуктној берзи Нови Сад изнoси 19,48 дин/kg бeз ПДВ-a.

Светско: Према извештају aмeричкoг Mинистaрствa пoљoприврeдe о прoцeнaмa понуде и тражње светског тржишта, од 12. октобра, у односу на септембарски извештај предвиђања за пшеницу за 2023/24 тржишну годину су смањена понуда, мања потрошња, смањено трговање и ниже залихе. Залихе су смањене за 3,5 милиона тона на 1.051,0 милиона колико је смањена производња за Аустралију, Казахстан и Етиопију само  делимично кориговано већом производњом за Сједињене Државе. Светска потрошња је смањена за 3,0 милиона тона на 792,9 милиона. Светска трговина смањена је за 1,1 милион тона на 206,3 милиона због смањеног извоза из Аустралије, Бразила и Казахстана. Само се за Русију предвиђа повећање извоза и то од милион тона. Светске крајње залихе за 2023/24 смањене су за 0,5 милиона тона на 258,1 милион, што је најнижи ниво још од 2015/16 тржишне године. (Прилог 3.)

• Истек важења Споразума о црноморском коридору за житарице и неизвесност његовог продужетка обележиле су јул месец и имали су снажан утицај на кретање цене пшенице на светском тржишту те и на америчким берзама. Након тренда раста цене пшенице на берзама у јулу, у августу, и поред променљивог правца кретања цена током месеца, бележи пад. Наиме, жетва у САД је приведена крају и нови род је доступан тржишту. Услед смањене прогнозе производње пшенице у свету средином септембра цена пшенице на берзама је порасла, а потом је под утицајем раста вредности америчког долара имала тренд пада. Кретање цене пшенице на париској берзи у потпуности прати ток кретања цена на америчком тржишту. Друге недеље октобра (на дан 13.10.2023.) на берзи у Чикагу цена пшеницу износи 212,97 $/t, а у Паризу 249,78 $/t. (Извор: Продуктна берза Нови Сад, Прилог 4.).

• На основу закључка Владе 05 број: 339-6286/2023-1 од 13.07.2023. године, Републичка Дирекција за робне резерве (у даљем тексту: Дирекција) вршила је куповину до 200.000 тона меркантилне пшенице род 2023. године, домаћег порекла, посредовањем „Продуктнe берзe“ Нови Сад, по цени од 25,00 дин/kg + пдв. Куповина меркантилне пшенице вршила се од физичких лица – носилаца регистрованих пољопривредних породичних газдинстава. Закључком је дата могућност да уколико Дирекција не купи укупну количину меркантилне пшенице од пољопривредних газдинстава, куповина се врши и од других привредних субјеката. Пријаве за продају могле су се поднети закључно са 17.08.2023. године. (http://www.rdrr.gov.rs/)
• На основу Програма републичких робних резерви за 2023. годину Републичка Дирекција за робне резерве (у даљем тексту: Дирекција) вршила је размену до 19.000 тона семенске пшенице за меркантилну пшеницу рода 2023. и 2024. године по паритету 1 kg семенске пшенице за 1,6 kg меркантилне пшенице рода 2023. године. − 1 kg семенске пшенице за 1,7 kg меркантилне пшенице рода 2024. године. Размена се одобравала физичким лицима, земљорадничким задругама, овлашћеним складиштарима Дирекције и осталим правним лицима који немају финансијска дуговања и нису у спору по било ком основу са Дирекцијом. (http://www.rdrr.gov.rs/)
• На основу Уредбе о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Тип-500, („Сл. Гласник РС“, бр.47/2023 и 71/2023) Републичка Дирекција за робне резерве вршила је размену меркантилне пшенице за 42.000 тона пшеничног белог брашна „Т-500“, које ће се добити мељавом, ради интервентне продаје произвођачима хлеба.
• У периоду јул – октобар важила је Уредба о ограничењу висине цена основних животних намирница, а последњом изменом (“Службени гласник РС”, бр. 80/23) утврђено је да трговци на мало који продају прехрамбене производе обавезни су да у структури дневне понуде свих врста брашна тип Т-400 глатко и  Т-500 имају најмање једну робну марку брашна тип Т-400 глатко и Т-500, у паковањима до једног килограма, укључујући један килограм, чија максимална малопродајна цена не сме прелазити 54,99 дин/kg за Т-400, односно 49,99 дин/kg за Т-500. Такође, максимална произвођачка цена брашна не сме прелазити 45,00 дин/kg за Т-400, односно 40,90 дин/kg за Т-500. Ограничење цена важиће до 31. децембра 2023. године.
• Европска Комисија није продужила 15. септембра забрану увоза житарица из Украјине у ЕУ, стога, истог дана Влада Мађарске је донела уредбу којом се забрањује увоз укупно 25 група производа из Украјине у оквиру којих и житарица. Сличну одлуку донела је и Пољска којом поред житарица и уљарица забрањује увоз и брашна и сточне хране. Словачка је продужила одлуку о забрани увоза четири врсте житарица из Украјине.

Актуелности:

• У току су радови на реконструкцији дела система за одводњавање Нови Кнежевац, што је један од нових овогодишњих пројеката који се финансирају из Абу Даби фонда. Овим радовима биће омогућено наводњавање 14.000 хектара пољопривредног земљишта у атарима општине Нови Кнежевац. Предвиђена је изградња око 33 km каналске мреже од реке Златице до Тисе, у којој ће доминирати канал К-1, са око 29 km. Нови магистрални канал К-1 биће направљен већим делом на траси постојећих канала за одводњавање и њиховим повезивањем убудуће ће служити и за наводњавање.