Топлички и Подунавски округ су српска Тоскана и савршени за воће

Већ годинама стручњаци упозоравају да је неопходно урадити рејонизацију Србије, посебно кад је у питању производња воћа, како би се тачно знало која област је најпогоднија за успешан узгој одређене воћне врсте. У земљама са напредном воћарском производњом рејонизација је давно урађена, па тачно зна које воће се сади у области која је најоптимална за његов узгој.

Колико је рејонизација важна најбоље указују подаци из виноградарских области где се рејонизација већ спороводи, па се зна где успева која сорта винове лозе која даје најбоље грожђе и најквалитетније вино. У коштац са овим вишедеценијским проблемо ухватила се млада екипа Саветодавне агенције Агроном СОС која је настала на темељима студентског пројекта из 2012. године.

О овој, за српске воћаре врло важној теми, говорио је Станко Симовић, дипл. инг. воћарства и виноградарства, оснивач и власник поменуте агенције на конференцији “Иновативна решења у пољопривреди и њихово финансирање“ која је у организацији Агропреса одржана на 91. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду.

Како је објаснио Симовић можда се ово, с обзиром на све проблеме српских пољопривредника у овом тренутку не чини толико важно, али ће нам се врло брзо у блиској будућности већ за две до три године вратити као бумеранг и бити озбиљан проблем.

Према његовим речима Србија располаже са око 5, 346 милиона хектара пољопривредног земљишта, али то је само на папиру велики број. Проблем је застарели начин производње. Исто тако на папиру имамо око 6.000 села, али само њих од 2.000 до 2.500 је активних села која приходују и имају развијену пољопривреду.

-Положај пољопривреде у Србији је, можемо да кажемо, очајан. Зашто? Од  укупне површине која се налази унутар наших граница, највећи део отпада на Војводину где је и највећа употреба технолошких напредака и иновација у пољопривреди. За разлику од Војводине остатак Србије доста касни у том неком смеру што по питању механизације, али и људи и развоја свести о савременој пољопривреди и начину гајења култура. Не само што се тешко одлучујемо на примену савремених технологија већ нема ни ко да их спроведе у дело – рекао је Симовић.

Као стручњак за воћарство он је годинама заједно са својим тимом прикупљао податке, ради анализе земљишта и на основу тога поделио Србију на 4 рејона и више области које су најпогодније за производњу одређених врста воћа.

– Сви знате да је у виноградарству већ одређена рејонизација која се увелико спроводи у дело и која има позитиван ефекат када причамо о експанзији подизања винограда у тим рејонима. Зашто у воћарству то није одрађено, па из простог разлога што је винова лоза само једна воћна врста. У воћарству имате 4 воћне врсте са мноштвом сортимента, па је требало направити детаљну поделу и структуру на који начин то треба урадити. Ми нисмо радили на основу геолошких мапа или надморске висине већ на основу неколико најважнијих параметара, а то су људи и састав земљишта – објаснио је он.

Према његовим речима на основу прикупљених података са терена било је области са сконцентираним становништвом и активним газдинствима, али и оних где је приметно одсутво људи због чега су одређене рејоне спајали.

-Ово је одређено на основу 6.500 узорака земљишта што представља 6.500 ГПС локација где сте морали бити физички присутни да узмете узорак и да одрадите ту анализу – појаснио је он.

1.Рејон Централне и Западне Србије

Представља регион који по последњем попису из 2022. чини негде трећину популације Србије са неких 2,031 милиона становника. У овом рејону се издвајају Шумадијски, Моравички, Златиборски и Колубарски округ.

– Ако причамо о типовима земљишта у Шумадијском округу претежно доминира гајњача, у Моравичком смоница, у Златиборском ранкер, а у Колубарском је у највећој мери је заступљен псеудоглеј.

2. Београдски рејон

Ово је сам по себи врло карактеристичан рејон зато што Београд са својих 17 катастарских општина, од којих се посебно издвајају четири, има од 30 до 40 посто бруто прихода од пољопривреде.

-Због тога је Београд издвојен као воћарски центар, односно као засебан рејон и можемо да дамо препоруку гајења одређених воћних врста. Пре свега је то јабучасто и коштичасто воће. По структурама земљишта пре свега су се издвајали: гајњача, псеудоглеј и опет гајњача у делу Гроцке. Рејон Београда је доста интересантан зато што има разноврсне типове земљишта које представљају и пружају разне могућности за гајење нових сорти воћа у будућности на овом подручју – казао је он.

3. Рејон Војводине

Овај рејон полако преузима примат воћарске производње пре свега по питању лешника и ораха са све већим површинама. То представља забрињавајући податак зато што су богати черноземом односно првом класом земљишта, па долазимо у ситуацију да га у неку руку кваримо са овим воћем. Зашто? Зато што је производња воћа предодређена за типове земљишта која су друге или треће класе, а не за чермозему.

-Анализирајући ово земљиште установили смо да, на жалост, због неадекватне употребе и искоришћавања тог земљишта имамо ситуацију да чернозем у нашим узорцима има Ph вредност око 5 што представља кисело земљиште. Примећен је и значајно мањи проценат хумуса (у појединим узорцима је то свега од 1,5 до 2 одсто) што је чернозем као прву класу земљишта јако поражавајуће – објаснио је Симовић.

У Војводини као рејону се издвајају: Сремски, Јужнобанатски, Јужнобачки и Западнобачки округ у коме се може препоручити гајење одређених воћних врста.

-Због толико разноврсних типова земљишта које смо пронашли у овим рејонима препорука је да се може гаји јабучасто, коштичаво и јагодасто воће, али и оно што је приметно последњих година односно језграсто воће – лешник и орах.

4. Српска Тоскана (Јужни и Источни рејон)

Према речима Симовић ова два рејона су обједињена због одсуства људи.

-По мом мишљењу Јужни и Источни рејон би требало, барем у некој будућности, да представља српску Тоскану. Само је потребно да људи схвате да живе у једном величанственом подручју по питању производње воћа. Ако причамо о окрузима који се издвајају то пре свега: Топлички, Подунавски, Зајечарски и Голубачки округ. Неки од ових округа су препознати и у виноградарском рејону и јако су успешни, лепо су се пласирани како код нас, тако у свету. Надам се да ће бити препознат и у воћарском смислу поготово овај Топлички и Подунавски округ – појаснио је Симовић.

Према његовим речима кад имате позициниране рејоне можете имати и неку сигурност производње што драстично повећава могућност за остваривање профита и добити.

На сајту Саветодавне агенције Агроном СОС налази се активна веб мапа, а у  било ком тренутку можете да уђете, да одаберете воћну врсту, рејон и да добијете технологију односно начин производње и како то треба најбоље споровести у пракси у том рејону.