Суши нису одолели ни савремени принципи производње

Један од најбољих воћара у краљевачком крају, Предраг Перишић, под разним воћем има око 12 ха земље, а ту су производња вишање, нектарине, јабуке, крушаке, шљиве и трешање. Морао је да докупљује  земљу, да осавременим механизацију и да се суочи са свакојаким проблемима од недостатка радне снаге, неповољним временским условима, изостанку извоза за Русију са којима је срађивао неколико година. Све то би могло равно да се стави на кантар са сезоном која је на измаку.

Пеђа Перишић је посвећен воћарству у својој Буковици већ двадесет пет година. Његове плантаже се простиру на 12 хектара, разноликог воћа а један део је под савременим системима и допуном новог сортимента. Ове године због временских прилика берба воћа је поранила па ће посао бити обављен безмало месец дана раније. Смена михољског сунца и кише која је закаснила не ометају домаћине да уберу плодове. Дуг стаж у овом послу му је донео успоне и падове али  каже да је ова година била веома тешка.

,, При крају смо, остаје нешто златног делишеса и Ред цхефа за бербу. Једна од најтежих година за воћарство са овим температурама било је тешко издржати али је опет да кажем претекло, можде не онао како смо се надали и очекивали али шта је ту је. Што је било до нас ми смо пружили максимум што смо могли. То је неких 50-60% рода у односу на оно што је могло да буде и наспрам уложеног али такве температуре и недостатак падавина су узели свој данак, јер није само наводњавање неопходно ми нисмо имали влаге у ваздуху ни дању ни ноћу преко 60 дана. Тако да род јесте мањи али је важно да је здрав“почиње Пеђа своју причу.

Озбиљна производња воћа незамислива је без система за заливање, а то се посебно види у сушним годинама. Овај савремени воћњак се простире на три хектара али је дуготрајна суша која је трајала  око два месеца је узела свој данак и додатно  утицала на квалитет јабука.

,, Овај крај није богат водама тако да радимо акомулације. Заливање је почело рано ове сезоне, тако да није било можда ни онолико воде колико је требало у моментима најкритичнијим летос тако да смо воћњаке држали да кажем на сламчицу и у животу колико је могло док нисмо потрошили акомулацију. То се на крају одразило, мада је овде било и касног мраза треба и то имати у виду, на који смо поред касније жеге негде и заборавили. Кише које имамо од септембра су закасниле и тешко да могу да поправе стање воћака које се већ припрема за род наредне године. Питање је да ли ћемо опет имати неспецифичну зиму као прошле године, да ли ће воће ући спремно у зимске температуре, да ли ће акумулирати довољно ниских температура. Јако је много фактора који утичу на род“ наставља искуствено саговорник.

Осим на принос, високе температуре утицале су и на квалитет воћа посебно због  ожеготина, чак и испод противградних мрежа која која служи и у намену засене.

,, Ма то је било несношљиво видите да је и преко мреже ожегло, посебно рубни крајеви су закачили. Ово је понављам незапамћена година јер ни заливање ни ништа од силне врућине није помагало, биљка је буквално стала, није радила. Мало смо страдали и од ервиније, тако да ће нека стабле на подсађивање“.

Оно што већ сада брине воћаре јесте каква ће бити наредна сезона и шта би требало мењати у самој производњи.

“Ове године улагања у производњу су била баш велика, јер смо пуно новца потрошили на наводњавање. Када су биле највеће врућине, циљ нам је, пре свега, био да воћке преживе. Морам да кажем да без добре агротехнике, а ту поред наводњавања, мислим и на резидбу и на заштиту, овај принос сигурно не бисмо остварили. Због овогодишњих временских услова и стреса кроз које су биљке прошле мислим да ћемо и следеће године имати умањење рода за 20%, посебно ће бити у проблем они који немају воду. Ја сам већ у новим засадима мењао сортимент, можда ћемо морати на још касније сорте да идемо, али и то може бити проблем јер се поставља питање да ли ће бити купаца за ту јабуку. Тако да ни сами нисмо сигурни како даље да радимо, јер очигледно да се клима пуно променила јер смо од 2012. имали три јако лоше сезоне за високим температурама и без падавина“ истиче овај врсни воћар.

Упркос нижим приносима и шароликом квалитету произвођачи се надају да ће њихова роба стићи до купаца јер је производња воћа у читавој Европи ове године подбацила. Понуде не бар оне озбиљне још увек нема…каква су ценовна очекивања .

,, Јабука је много мање родила у односу на прошлу годину тако се очекује и нешто већа цена у откупу. Моја очекивања су да ће се она кретати у зависности од сорте 50-80 динара, говорим о првој класи  јабуке. На крају повлачим у оваквим условима ко буде имао воду, без обзира на друга улагања моћи ће некако да се избори без тога нема даље приче. Импути производње су све већи тако да  на жалост неки одустају од ове производње јер због ниже откупне цене, мањег рода неће моћи да испрате обнову и улагања за наредну годину“ закључује наш домаћин.

У Србији доминирају сорте ајдаред, златни делишес, гала, мада су све присутније и неке нове. Закон тржишта и потражње и даље доминира али ће и временски услови доста тога кориговати у домаћој производњи. Интересанатан је податак да су старе сорте јабука као што су  кожара, будимка, колачара, крстовача углавном добро рађале последњих година те стога не чуди  повећано  интересовање купаца за  садницама  старих  сорти. Наравно овај сортимент више је за хобисте и мале произвођаче органске хране. У сваком случају јако је много фактора који утичу на род. Кише које имамо од почетка септембра су у производњи воћа закасниле и тешко да могу да поправе стање воћака које се већ припрема за род наредне године.

Стручњаци процењују да ће род воћа ове године у Србији бити и до 300.000 тона мањи него лане. Иако су на почетку 2024. предвиђања била да ће ово бити родна година, род јабука је ипак на вишегодишњем просеку а ми се надамо да ће ове јабуке Перишића и његових колега успешно наћи пут до купца.

Соња Цветковић