Стручњак за воћарство рекао шта за нас значи споразум са Кином

Небојша Милосављевић, директор Управе за заштиту биља, изјавио је за Танјуг да су у овом режиму и прерађевине од воћа, семенска роба, раж и други пољопривредни производи. За пет година, према Милосављевићевим речима, Србија ће на тржиште Кине без царина продавати вина, као и неке друге производе и ферментисана пића, док ће смрзнута малина бити у бесцаринском режиму тек за десет година.

Домаћи произвођачи јабука су међу првим пољопривредницима коју имају први прилику да се опробају на овом великом, али исто тако и захтевном тржишту. Да ли су спремни и колико извозника има капацитете за извоз у Кину?

– Сигурно да је ово добра ствар за домаће произвођаче јабука. Добро би било да држава покуша сличан аранжман да издејствује и са неким ближим земљама које су велики увозници попут Марока и Египта – изјавио је за „Политику” професор Зоран Кесеровић, један од водећих домаћих стручњака за воћарство.

Према његовим речима, дугорочно гледано, бесцарински извоз овог воћа у Кину изузетна је прилика, будући да се у Русији, где смо годинама највише извозили, подижу огромне површине савремених засада јабука.

Послали саопштење али не и доказе, питамо се да ли је ово по Закону о заштити потрошача?

Напомиње и да је Кина такође један од највећих произвођача, тако да треба испитати шта ће од сорти имати пролаз на том тржишту. Знамо да је „фуџи” водећа јабука, а код нас су је многи искрчили последњих година, али сматра да је могуће да ће пласман имати и и „гала”, „ајдаред”, „грени смит”.

Једино што је, каже, транспорт јако дуг и питање је како ће због ситуације на Блиском истоку све моћи да се реализује, вероватно ће отежати превоз па тако и повећати трошкове.

Кесеровић истиче да је у последње време, после одређених потешкоћа с пласманом овог воћа, кренуо и бољи извоз на руско тржиште, вероватно због недостатка јабука јер је Русији за домаће потребе потребно најмање два милиона тона јабука, а производе око 1,5 милиона.

– Многи који су је имали у хладњачама успели су да је продају у Русији, плашио сам се да ће остати вишкови. Срећом да постоје савремене хладњаче за чување јабуке – рекао је Кесеровић и додао да ове године због измрзавања, лоших временских услова и града очекује се нешто мања производња јабука у Србији у количини од  око 380.000 тона.

Када је реч о другим пољопривредним производима, из Управе за заштиту биља напоменули су за Танјуг да су из ове либерализације нажалост изузети кукуруз, сунцокрет, сунцокретово уље, пшеница, као и пшенично брашно. Те производе је Кина традиционално заштитила и не жели да они имају посебан статус са било којом земљом, рекао је Милосављевић и објаснио да су пољопривредни производи који се извозе у Кину из Србије у систему одобравања, односно да би било која биљна врста могла да се извезе у Кину, мора да се испуни низ усаглашених фитосанитарних услова које они препознају као довољне да би неки производ могао да се нађе на тржиште те земље. Ти процеси су јако дуги, само процес усаглашавања протокола за фитосанитарне услове за извоз јабуке трајао је више од шест година, док је за боровницу трајао око три године.

Чоколадирана сува шљива

„Ми смо у овом тренутку, кад говоримо о боровници, у фази идентификације и регистрације свих извозника, свих производних места и треба то да доставимо кинеској страни како би извоз тог воћа могао да крене. Овај процес смо завршили за јабуку”, рекао је Милосављевић. Он није могао да прецизира колико ће ступање ССТ повећати извоз Србије у Кину, али је додао да очекује да ће наши привредници препознати ова широм отворена врата на кинеском тржишту и успети да нађу поуздане партнере.

Повлашћени приступ производа српског порекла тржишту са више од 1,4 милијарде становника ставља компаније из Србије у много бољи положај у односу на компаније из Европе и окружења и требало би да доведе до значајног повећања извоза, проширења инвестиционих и производних капацитета у нашој земљи, али и повећања конкурентности, као и јачања свеукупне привредне активности.

Без царине око 60 одсто производа

Аранжман са Кином односи се на око 20.000 артикала, а одмах без царина моћи ће да се извози око 60 одсто њих, пише Танјуг. У наредних пет до 10 година бесцарински извоз биће могућ за 30 одсто производа, чија ће се царина годишње смањивати од 20 до 10 одсто. Роба која ће бити ослобођена царина за пет година, годишње ће имати умањену царину за по 20 одсто, док ће роба која ће бити без царина за 10 година, до тада имати годишње смањење царина за по 10 одсто. Трајно ће царинама бити заштићено 10 одсто најосетљивијих производа из Србије, пре свега, пољопривредних. Важна чињеница је и да више од 50 одсто производа, који се пласира у Кину, мора да буде произведено у Србији.

Ивана Албуновић

Извор: ПОЛИТИКА