Сточари дају држави три пута више него она њима – истраживање објављено у БиХ

Много дато, мало цењено? Колико произвођачи млека издвајају држави, а колико држава њима? Ево детаљне анализе.Значај производње млека за Босну и Херцеговину – понос и предрасуде

Већ низ година воде се сталне полемике о томе да ли се производња млека превише подстиче из ентитетских буџета, да ли млекари узимају превише “колача” и слично. Млекари, пак, тврде да није тако и да зарађују за себе и за те исте институције које их, како кажу, често доживљавају као непријатеље.

Када је у питању ЦЕФТА регион, Босна и Херцеговина има најстроже мјере контроле квалитета млека. Примера ради, у Србији квалитет млека остаје у млекарама, док у Босни и Херцеговини. произвођачи плаћају узорковање сваког месеца, што такође није јефтино, а раде га овлашћене институције, попут ветеринарских завода или института. Али да видимо шта је истина, а шта није?

Колико млекари дају држави?

Производња и прерада млека

Ако узмемо за пример 2022. годину, у тој години произведено је и откупљено укупно 252.425.000 литара сировог крављег млека са просечним садржајем млечне масти од 3,9 одсто (у продавницама је млеко обично са 1,5 и 2,8 м.м.), а 3,4 одсто. проценат протеина. Свакако треба напоменути да је укупна производња (укључујући и оно што је прерађено на фармама и потрошено) износила 601.000.000 литара према подацима Завода за статистику. Али да се вратимо на ово откупљено млеко, на крају процеса прераде ситуација је била следећа:

Наравно, извезено је мање ових производа, али када узмемо увоз већи од 225 милиона КМ и наплаћен ПДВ, онда знамо да је приход од сектора млека и млечних производа велики. Ријеч је о износу од око 40 милиона КМ, али то нису домаће млекаре.

У Србији пољопривредници најављују протесте јер нису испуњени договорени услови за престанак последњих протеста када им је најављено повећање субвенција. О томе читајте у посебном тексту.

Према подацима Министарства спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, значајне количине млека (између 40 и 50 посто) завршавају у преради на самим фармама, односно у производњи сира, кајмака, киселог млека. и друге, затим за сопствену потрошњу, али и за продају на тржишту. Нека тржишна вриједност тих додатних 350 милиона литара буде најмање 500 милиона КМ. Ако претпоставимо да се на крају у буџет врати свега пет одсто вриједности, то је додатних 25.000.000 КМ.

Ту долазимо до износа од 145.600.000 КМ који у најгорем случају држава добије од производње млека и млечних производа.

Свакако треба узети у обзир и број запослених у погонима за прераду млека. Има их најмање 1.500. Па рецимо просјечно наплаћени директни порези на доходак 500 КМ по запосленом, то је 750.000 КМ мјесечно, односно 9.000.000 КМ годишње. Колико ти радници учествују у наплати индиректних пореза заиста је тешко проценити. Дакле, говоримо о личној потрошњи. Ово су такође милиони.

Колико има зависних предузећа која испоручују амбалажу, одржавају машине за прераду млека, обезбјеђују дистрибуцију, продају, запослени у контроли квалитета млека (трошкови узорковања цца 12 КМ и пута 9.000 фарми пута 12 мјесеци, поновљени узорци и сл.) и др. Процијењена добит млекара у БиХ је око 20 милиона КМ. Ако узмемо 10 одсто пореза на добит, онда је улагање те добити заиста енормна цифра.

Завршимо ово поглавље са најмање 165 милиона КМ, које почиње од првог цурења из цуцла у буџет на свим нивоима. Однос струје 1:2. Малопродајни ланци обично узимају 6-8 одсто марже на млеко.

Месо живе животиње

У овом делу је тешко држати се неких званичних бројки, па ћемо узети оне реалније. Ако се узме у обзир да се од око 70.000 млечних стада успешно телило и гајило 90 одсто становништва, онда је то 63.000 телади. Нека ремонт стада буде 25 одсто, односно остало је 15.750 грла, остало нам је 47.250 телади које смо продали.

Сва телад до крајњег купца стижу са телесном тежином од 150 кг.

Сва телад до крајњег купца доспевају са телесном масом од 150 кг, што подразумева принос од најмање 52 одсто, односно 78 кг меса. Ту већ долазимо до количине од 3.685.500 кг меса, просјечне вриједности око 21 КМ/кг, добијамо износ за крајњег купца од 77.395.500 КМ. То истовремено значи 13.157.235 КМ плаћеног ПДВ-а. О ценама телади у Србији и другим ценама са сточних пијаца и откупних места у кланицама можете прочитати детаљно у посебном тексту. 

Искључене краве, такође, 15.750 грла. Узмимо за пример да је све статично и да нема промене. Просјечна излучена крава тежи око 700 кг и вреднује се до 3,8 КМ/кг. То је укупно 41.895.000 КМ, односно наплаћено је 7.122.150 КМ ПДВ-а. Ако се томе додају добављачи сточне хране, замене за млеко, товљеници (јер се телад у многим случајевима додатно тови до 14-18 месеци старости), долазимо до ко зна о ком броју радника. Можемо слободно заокружити цифру на 25 милиона КМ.

Цене говедине на максимуму, шта се очекује код нас?

Ђубриво

Наизглед занемарљив производ сточарске производње, али са друге стране веома важан производ без којег би већина наших ораница већ данас била неплодна или само песак. Нећемо то рашчлањивати по категоријама, али у просеку се од једне краве музаре може добити око 6 тона стајњака годишње, укључујући све категорије говеда које се „врте” око те једне музне ​​главе.

Шта треба да знамо о стајњаку и где највише грешимо?

То је чиста вредност која директно утиче на квалитет земљишта и одрживост пољопривредне производње, па ће се као таква и рачунати. И држава то треба да призна као такву. 70.000 музних крава произведе 420.000 тона стајњака у вриједности од 25.200.000 КМ (око 60 КМ/тона).

Запослени на фармама за производњу млека

Минимална процјена је да на 9.000 фарми за производњу млека у Босни и Херцеговини има око 35.000 запослених. Ако тај број запослених остави кроз директне порезе најмање 650 КМ мјесечно, односно 7.800 годишње, онда добијамо цифру од 273 милиона марака. То је плата од око 2.100 КМ бруто, односно 1.357 КМ нето. Неки су уштедјели 10 посто плате, па је то 1.221,3 КМ.

Ако рачунамо ПДВ који су плаћали на личну потрошњу и уштеду од 10 одсто своје плате на тих 35.000 запослених, добијамо да су ови запослени плаћали 177,45 КМ ПДВ-а мјесечно, односно 6.210.750 марака ПДВ-а мјесечно, што на годишњем нивоу износи 74.529.000 КМ за годину дана (изгледа да само ово скоро покрива премије). Али искрено, ко ће спасити у овим временима? Дакле, ово поглавље закључујемо са 347.529.000 КМ.

Акцизе и накнаде за путеве и аутопутеве

Произвођачи млека су велики потрошачи горива. За разлику од неких других сектора сточарства, у млекарству се већина хране производи на сопственој фарми. Ниједан фармер млекара није снабдевен комплетним оброком за своје краве од стране купца производа. А да бисте га произвели, треба изаћи са трактором у поље, припремити земљу, посејати, пожњети, направити силажу, тј. сена, укључити миксер и ставити га испред крава.

Пољопривредници између правила и стварности: Ко ће створити стратегију прилагођену свима?

За потребе музног стада од око 70.000 грла и осталих категорија обрађује се 60.000 ха, са просечном потрошњом од 150 литара дизела/ха, укључујући и послове на самој фарми у вези са припремом и дистрибуцијом сточне хране за краве. Ту добијамо годишњу потрошњу од 9 милиона литара дизела. У БиХ нема “плавог дизела”, па на сваки литар горива пољопривредник плаћа и акцизу у износу од 0,30 КМ, те накнаду за путеве 0,15 и аутопутеве 0,25.

9.000.000 литара дизела к 0,7 КМ = 6.300.000 КМ.

Колико држава даје млекарима?

Произвођачи сировог млека су корисници подстицаја. У оквиру мјера директне подршке по основу производње, најзначајнија мјера у оквиру ове врсте плаћања су премије за млеко, за које је у 2022. години уплаћен 81 милион марака, што је збир плаћања Републике Српске и Федерације. Босне и Херцеговине.

Није фер не помињати њихову подршку капиталним инвестицијама и другим мерама подршке (квалитетне приплодне јунице, набавка стоке, гориво). Тешко је тачно рећи који дио иде млекарима, али то је око 45.000.000 КМ и у Босни и Херцеговини. ентитета.

Не постоје тачне информације о томе колико општине или кантоналне владе учествују, али нека приближна цифра је око 15 милиона КМ. Одређивање пензије, лечење и остало, 40 милиона КМ. Укупно 181 милион марака

Млекари држави: 569.000.000 КМ, држава млекарима 181.000.000,00 КМ односно 284,5 милиона евра према 90,5 милиона евра

Закључак је да се за једну марку уложену у млечни сектор ентитетима, односно Босни и Херцеговини, враћа 3,15 КМ. Млекари, дакле, плаћају све запослене у свим министарствима пољопривреде и ко зна колико још људи у другим министарствима.

Питање је да ли је ово много маргине реално? Литар млека у нашим продавницама има у просеку шест до осам одсто. Колико је још људи запослено у сродним делатностима, које овде нисмо поменули, и колико је њихово учешће у потрошњи, тешко је проценити.

За тих 20 милиона КМ горива које купе мора бити запослено најмање 20 људи. Дакле, реч је о производњи која је важна за ову земљу, а свака непромишљена одлука може да нанесе велику штету целом друштву. Дакле, задржите ову производњу. Толико нико не „даје“, а вероватно и неће.

Израду овог текста подржали су чланови из Удружења пољопривредних произвођача – млекара Републике Српске, Удружења произвођача млека Тузланског кантона и Удружења пољопривредних произвођача млека и меса Средњобосанског кантона.

Извор: АГРОКЛУБ