Статистика забележила поскупљење животних трошкова од преко 13000 динара, колико је тек онда реално све скупље?

Према рачуници синдиката, 150.000 динара је минималан износ који би у овом тренутку у Србији могао да подмири реалне трошкове живота запослених грађана. Ипак, стварност је нешто другачија, јер у јулу ове године просечној трочланој породици у Србији било је неопходно безмало 100.000 динара да би задовољила основне потребе када је реч о намирницама, образовању, здравственим услугама и превозу. То је за око 13.160 динара више у односу на исти месец прошле године, када је просечна потрошачка корпа износила 86.840 динара.

– Око 1,2 милиона запослених у Србији прима износ између минималне зараде (тренутно око 40.000 динара) и медијалне зараде (око 65.000 динара). Њима је најтеже, они не могу да напуне потрошачку корпу, док две трећине запослених, а то је око милион и по грађана, не може да сустигне просечну плату од 86.840 динара. То значи да већина нема за просечну потрошачку корпу, која иначе ни не задовољава егзистенцијалне потребе радника и његове породице – подсећа Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС). Наглашава да запосленима са просечним дохотком од 720 евра фактички фали још 100 евра месечно, да би могли да напуне просечну корпу.

Иначе, просечна и минимална потрошачка корпа садржи производе и услуге који су на месечном нивоу потребни трочланом домаћинству. Разлика је у томе што минимална потрошачка корпа садржи мањи број производа и услуга и мању количину хране. Вуковић указује на то да је садржај минималне потрошачке корпе недопустиво низак. Њоме је, рецимо, предвиђено 500 грама лимуна, 200 грама стишњене шунке, 300 грама ораха, 700 грама јунетине, 100 грама чоколаде…

– Добар пример је и предвиђена количина воде у просечној потрошачкој корпи. Њоме се рачуна да трочлана породица може да попије 18 литара течности месечно. То у принципу значи да дневно члан породице има на располагању два децилитра воде – напомиње Вуковић. Пита се шта треба да раде, рецимо, грађани Зрењанина који немају чесмовачу на располагању.

– Они немају другу могућност сем да купују воду. Препоруке су да свака особа мора да попије најмање литар и по воде дневно. То значи да је трочланој породици потребно најмање 135 литара месечно, а у просечној потрошачкој корпи им је на располагању само 18 литара – набраја Вуковић.

Да је потрошачка корпа арбитрарна категорија којом се утврђује колико би стварно требало једна породица месечно да потроши, сматра економиста Милан Р. Ковачевић.

– Ипак, сама потрошња људи се мења, па тако и износ корпе, али 100.000 динара колико износи просечна корпа није реална слика стања на тржишту. Јер, највише је поскупела храна која има највећи удео у потрошачкој корпи. Да ли је и то повећање нашло своје право место у рачунању корпе, не бих знао, али треба бити обазрив – наводи Ковачевић. Додаје да корпа не прати довољно раст цена, будући да се бележи константан пад куповне моћи грађана.

– Пошто се недовољно уважава брзи раст цена код нас, потрошачка копра је само један оптимистички приказ стварне потребе грађана – закључује Милан Р. Ковачевић.

Извор: ПОЛИТИКА