СПЕЛТА – Зрно будућности, а скромна култура у погледу гајења

Спелта или зрно будућности, како је многи називају потиче још од старих Египћана и гајила се 4000 година пре нове ере највише у пределима данашње Анадолије. Осим тих народа гајили су је и Римљани, затим Немци, те је преко Мађара стигла и до наше Панонске низије. Узимајући у обзир да је та спелта имала дугачко стабло била је склона полегању, она је, да би се то избегло, укрштена са меком или обичном пшеницом, тако да то није праврста већ нека сорта обогаћена геномом пшенице. Тако новостворене сорте спелте имају врло висок садржај беланчевина као и оптималан садржај угљених хидрата, масти, минералних материја, витамина и целулозе па се рачуна да је то једина храна која човеку, осим воде, може да обезбеди све потребне храниве материје. Од дорађеног зрна спелте може се добити бело као и интегрално брашно за прављење хлеба браонкасте боје, сладуњавог и пријатног укуса.

Image By vecstock

Спелта има скромније захтеве према климатским као и условима плодности земљишта, односно према агротехници, а ако додамо да је отпорна према болести и штеточинама, можемо рећи да се из тих разлога може узгајати и у органској производњи. Код узгоја спелте, узимајући у обзир, да је генетски предак пшенице све агротехничке мере су идентичне као код пшенице, те осим отпорности на болести и штеточине она је отпорна и на ниске температуре а семе јој је добро заштићено у тврдој љусци што поткрепљује претходне тврдње да се може еколошки узгајати. Спелта се може узгајати и на сиромашнијим земљиштима и на већим надморским висинама у односу на пшеницу. У суштини одговарају јој плодна, дубока и умерено влажна земљишта врло благо киселе реакције. Од предуслова за узгој треба обратити пажњу на плодоред; на исту парцелу може доћи тек након три а најбоље након пет година. Потребе за влагом су изражене у фази влатања као и током формирања и наливања зрна а сувишна влага пред крај вегетације као и стрес од ниских и високих температура током цветања и наливања зрна могу довести до пада приноса.

Одређивање влаге у зрну кукуруза и зашто је ОВО битно

Обрада земљишта је иста као и код пшенице, дакле 20-25 цм на две до три недеље пре сетве. Допунску или претсетвену обраду, обавити на начин да добијемо мрвичасту структуру до дубине сетве што нам гарантује уједначено ницање. Дубина сетве је од 3-5 цм на лакшим а на тежем типу тла може бити мало плиће са међуредним размаком од око 12 цм. Жетву спелте треба обавити када влага зрна, као и код осталих житарица буде 12, 13, до маx 14 % јер складиштење се врши на око 12% те ћемо избећи накнадно досушивање. Спелта има ниже приносе у односу на пшеницу па се висина приноса неољуштеног зрна креће од 3-6 т/ха те би цифру од 3 т/ха могли узети као параметер приноса за наше крајеве. Након жетве потребно је зрно спелте ољуштити, пре млевења, љуштилицом за спелту чиме се осигурава дуготрајно чување хранивих материја и задржавање свежине. Поступак љуштења је проточног типа, љуштилице су опремљене вентилатором који извлачи љуске а оне се у даљем току складиште у за то посебно направљеном филтерском одвајачу.

Дипл.инг. ратарства Смаил ЕЈУПОВИЋ

ПССС Нови Пазар