Сорта вишње Шумадинка

Као и код других воћних врсти, оплемењивање вишње има за циљ стварање нових сорти које ће имати боље карактеристике од предходних на пољима високе и редовне родности, умерене бујности стабла, што боље самооплодности, отпорности на болести и ниске температуре као и технолошке особине. Код нас је у последњој трећини прошлог века створена у Институту Агроекономик у Београду сорта Лара и у Институту за воћарство у Чачку сорте Чачански рубин и Шумадинка као сорта која је и доживела највећу експанзију у гајењу.

Илустрација: Због своје атрактивности у погледу крупноће и боје највећим делом користи за употребу у свежем стању

Званично је као сорта призната 1984. године и настала је укрштањем Хајманове конзерве и Карешке. У нашим агро-еколошком условима дала је одличне резултате који се огледају у доброј родности и врло крупном плоду који је око 7 грама. Он је тамно црвене боје, округлог облика на петељци дужине око 4 цм од које се одваја средње лако зависно од времена бербе. Садржи мало мање суве материје у односу на Облачинску али се због своје атрактивности у погледу крупноће и боје највећим делом користи за употребу у свежем стању па се из тог разлога берба одвија са петељком али и за неке видове прераде. Сазрева почетком јула, прва декада, на стаблу средње бујности.

Углавном се гаји у густој садњи (4×3 м или 4×2.5 м) на круни у типу вазе а пошто се одликује добром родношћу и ако се примени добра агротехника приноси могу да достигну 25 т/ха. Карактерише се такође добром отпорношћу на мраз и сушу као и одличном самооплодношћу. Мана јој је ако изостане редовна резидба да се јавља склоност ка огољавању грана и тежња ка роду на периферији круне. Такође треба бити обазрив и у погледу површине када се планира садња младог засада јер је прилично заступљена а сведоци смо смањеног тржишта.

Дипл.инж.Бобан Марковић, ПССС Смедерево

Извор: ПССС

ФОТО: Pixabay