Скоро 50 милиона евра на жестину и вина

Воћарска индустрија је од виталног значаја за економију Србије. Три воћне културе које се истичу по значају и обиму производње су шљиве, јабуке и вишње. Ове воћне врсте не само што пружају важан извор прихода пољопривредницима, већ такође доприносе и исхрани становништва, те имају значајну улогу у извозу и трговини. Овде нисмо спомињали малине јер се овог пута бавимо претежно прерадом воћа у ракије и грожђа у вино.

Када причамо о историјском значају шљива, јабука и вишања у Србији, заправо причамо о богатој баштини која сеже дубоко у прошлост. Ове воћке су биле део свакодневног живота наших предака и имале су кључну улогу у исхрани, култури и привреди.

Шљиве су биле једна од првих воћних култура које су узгајане на нашим просторима. Њихова историја сеже хиљадама година уназад, а шљиве су имале посебно место у домаћинствима широм Србије. Суве шљиве су биле популаран извор енергије за сељаке током напорних радова у пољу, док су ракија од шљива и сушене шљиве биле важан део домаће трпезе и традиционалних прослава.

Где смо данас са ове три врсте воћа?

Јабуке су такође дубоко укорењене у српској култури и историји. Ове воћке су биле симбол плодности, здравља и богатства, те су се често користиле у обредима и ритуалима. Јабуке су се узгајале у многим домаћинствима, а производња јабука је била важан део руралне економије.

Вишње су често повезиване са љубављу, срећом и плодношћу. Њихова слатко-кисела арома је била неодољива, те су вишње биле омиљени састојак многих традиционалних посластица. Вишње су такође биле симбол гостопримства, те су се често нудиле гостима као знак добродошлице.

У модерно доба, воћарске културе су и даље важан део српске традиције и идентитета. Производња шљива, јабука и вишања није само привредна делатност већ је и начин живота који се преноси с колена на колено. Ове воћке су део наше историје, али су истовремено и део наше будућности, те ће наставити да обогаћују наше животе и наслеђе.

Шта су додатне користи?

Шљиве су једна од најважнијих воћних култура у Србији. На површини од 74,418 хектара остварена је производња од 362,713 тона, што указује на значајан допринос аграрном сектору земље. Србија се сматра једним од водећих светских произвођача шљива, са великим делом производње намењеним прерађивачкој индустрији за производњу сушених шљива, ракија и других производа. Ова култура је не само економски важна већ и културно-симболички битна за Србију.

Јабуке су такође од великог значаја за воћарски сектор Србије. На површини од 27,412 хектара остварена је производња од 379,690 тона подаци су Републичког завода за статистику. Јабуке се узгајају широм земље, а Србија има повољне климатске услове и плодна земљишта која су погодна за ову воћну културу. Уз то, јабуке су важан део исхране становништва, као и извозног портфолија земље.

Вишње  имају дугу историју узгоја и производње. На површини од 19,614 хектара остварена је производња од 144,849 тона. Србија је позната по висококвалитетним вишњама, које се користе не само за свежу конзумацију, већ и за прераду у сокове, џемове и ликере. Ова воћна култура има посебан значај у локалној кухињи и традицији и од великог значаја је за произвођаче на југу и истоку Србије.

Иако ове три воћне културе представљају стубове воћарске индустрије Србије, сектор се суочава са изазовима као што су болести, штеточине, промене у тржишним условима и конкуренција на глобалном нивоу. Ипак, уз одговарајуће стратегије подршке, технолошке иновације и улагања у образовање и истраживање, воћарски сектор може остати кључни део аграрног пејзажа Србије у годинама које долазе.

Шљиве, јабуке и вишње нису само воће које можете да ставите у корпу на пијаци. Ове воћке су права мала чуда природе, јер од њих можемо добити много више од само нечег слатког за ужину.

Замислите само: шта можете добити од шљива? Па, можете направити сочан џем који ће вас подсетити на летње дане и топлину дома. Ако вам је потребна нека освежавајућа посластица, сушене шљиве су идеалан избор. Оне нису само слатке, већ и богате влакнима која су добра за вашу пробаву.

А шта је са јабукама? Оне су праве звезде воћарског света! Можете их користити на сто начина. Можете их јести сирове, испећи их са циметом за фантастичан десерт или их претворити у укусан сок који ће освежити ваш дан. А да ли сте знали да се од јабука прави и сирће? Да, то је оно што може да додатно зачини ваше јело или чак да вам помогне у чишћењу организма.

Када све ово саберете, јасно је да шљиве, јабуке и вишње нису само воће – оне су прави благослов природе који нам доноси радост, лепоту и здравље.

Према подацима Привредне коморе Србије у нашој земљи се годишње произведе око 50 милиона литара ракије, од чега 30 милиона литара произведу дестилерије регистроване у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, док се преосталих 20 милиона литара произведе за личне потребе. Ова производња долази из 211000 хектара воћњака у којима се произведе 1,4 милиона тона воћа за свежу употребу и прераду.

У Србији је према последњим подацима регистровано око 730 произвођача жестоких алкохолних пића, а и извоз ракије на инострана тржишта годишње расте по стопи већој од 20 одсто. Ракија и друга алкохолна пића се највише извозе у Црну Гору, БиХ, Хрватску, Немачку и Руску Федерацију док највише увозимо из Француске, Шпаније, САД, БиХ и Велике Британије.

Занимљиво је да смо на извоз алкохолних пића у 2023. години потрошили скоро 29 милиона евра а да смо на увоз дали 23,5 милиона евра. Поред наведених земаља у првих десет одакле увозимо алкохолна пића је и Мексико из ког нам стиже 117 тона алкохолних пића вредних 1,2 милиона евра. Француска је убедљиво најзначајнија дестинација одакле нам долазе пића вредна 4,4 милиона евра а количински гледано то је скоро 1100 тона робе.

Извор: АГРОПРЕСС, АГРОБИЗНИС МАГАЗОН, РЗС