Саопштено шта се очекује око цене жита…

Извоз пшенице иде изузетно споро и ако се инотрговање не поправи у наредном периоду, предстојећу жетву можемо опет дочекати као и годину дана раније са рекордним залихама хлебног зрна, овога пута од преко 1,5 милиона тона.

За разлику од жита, кукуруз се боље продаје. У последња три месеца 2023. године извезли смо 720.000 тона кукуруза.

 

Ове податке изнела је директорка „Жита Србије” Сунчица Савовић другог дана Саветовања агронома и пољопривредника , који се ове седмице одржава на Златибору у организацији новосадског Института за ратарство и повртарство од националног значаја.

 

На тему „Анализа тржишта житарица и уљарица у 2023. години и шта сам очекује у 2024.” директорка Савовић је предочила да смо у шест месеци лањске тржишне године продали свега 575.000 тона пшенице и брашна и да тренутно на залихама имамо вишак жита од 2,5 милиона тона, када се одузму домаће потребе.

– У децембру 2023. године било је малог побољшања у спољнотрговинској размени, када смо продали око 70.000 тона, али то су симболичне количине уколико их поредимо са извозним резултатима од пре три, четри године и према залихама које имамо – истакла је директорка и навела да смо у лањској жетви добили око 3,4 милиона тона пшенице и имали непродатог рода од око 1,2 милиона тона.

Она је навела да је јесенас посејано за 14 одсто мање пшенице него у сетви 2022. године – на око 620.000 хектара, али да се то и очекивало због пада жита, високих трошкова репроматеријала и залиха које нисмо успели да продамо.

Жито неће поскупети

У погледу цена ратарских култура, на саветовању је речено да неће бити повећања, напротив, има изгледа да оне буду и ниже, додуше незнатно.

– Светски годишњи биланси пшенице показују да је има мање за 0,84 одсто а кукуруза више за седам одсто.Али, упркос таквим подацима, коштање ове две културе не дотиче – навела је диркторка „Жита Србије” Сунчица Савовић. – Цене се споро крећу нагоре, а уколико и дође до поскупљења, оно је симболично. Распон цена је мали, килограм пшенице код нас се кретао протеклих месеци од 18,3 до максималних 21 – 22 динара, а кукуруз од 17,5 до 19 динара килограм. Уколико посматрамо геополитичку ситуацију, видимо да напади дроновима и пројектилима на морске бродове не узрокују било какве значајније скокове цена на светском тржишту, па тако неће ни на нашем.

Казала је да је истовремено мање посејано и уљане репице за шест одсто а јечма за око три одсто те да се у сетви од априла – маја може очекивати повећање хектара под кукурузом и сојом.

Директорка Савовић навела је да се кукуруз одлично продаје на страним тржиштима и не би требало да се стрепи да се род неће продати до жетве крајем септембра, односно почетком окотобра.

– Прошле жетве добили смо 6,8 милиона тона кукуруза и од октобра прошле године имали преосталих 350.000 тона. У овом тренутку, не рачунајући јануар 2024. године, за који још нема податак како се кукуруз продавао, имамо скоро 2,5 милиона тона кукуруза за извоз – казала је Савовић. Додала је да залихе кукуруза могу бити и веће уколико се болест свиња афричка свињска куга буде ширила, пошто нам за сточну исхрану треба око четири милиона тона.

З. Делић

Извор: Дневник

Куд нестадоше обрадиве површине, за стоку смо знали…