Рукометаш отишао у воћаре и сада прави одличне ракије

У Београду се одржава 18. Међународног сајам ЕТНО ХРАНА И ПИЋЕ. Ми ћемо вам ових дана представити неке од учесника и њихове пословне подхвате. Част да први говори за наш портал ове године припала је рукометашу који је каријеру заменио воћарством!

Бранислав Маринковић, некадашњи професионални рукометаш, вратио се са породицом у родно село Масуриће код Сурдулице, где се успешно бави воћарством и производњом ракије. Његова прича сведочи о томе како се љубав према спорту може преточити у страст према земљи и пољопривреди.

Од спорта до воћњака

Бранислав је каријеру градио као рукометаш у Србији и иностранству, играјући за клубове попут Дубочице, Морава, Хебе, а провео је и сезоне у Румунији, у Букурешту и Корадеји. После више од 15 година активне каријере, морао је раније да се пензионише због повреда.

„Спорт ми је донео много љубави и васпитање које носим целог живота. Финансијски, било је довољно да започнем нешто ново,“ каже Бранислав. Одлука је пала да настави породичну традицију у воћарству и врати се на село.

Воћњаци и производња ракије

Маринковић данас управља воћњацима на око пет хектара, где гаји крушке Виљамовке на 3 хектара, као и дуње и јабуке на преосталом земљишту. Његова породица 2010. године одлучила је да започне производњу ракије, што је постало важан део њиховог рада.

„Воћарска сезона ове године је била одлична. Захваљујући систему за наводњавање, добили смо квалитетан род, за разлику од прошле године, која је била најгора у последњих 15 година,“ објашњава он.

Производе ракије искључиво од свог воћа, без откупа од других произвођача. Најпопуларније врсте су ракије од Виљамовке, дуње и јабуке, а производња је, како сам истиче, породични подухват. „На пример, за литар квалитетне ракије од дуње потребно је знатно више воћа него за јабуку – чак 20% више,“ каже Бранислав.

Живот на селу
Живот на селу у Масурићу, поред Сурдулице, за Бранислава и његову породицу представља испуњење. „Свако село има своје предности и мане. Ми уживамо на породичном имању и захвални смо што можемо да га одржавамо и развијамо,“ каже он.

У послу му помажу супруга, таст и чак мала деца, која су, како сам каже, његова инспирација. Ћеркица има три, а синчић четири године. Они су још мали, али већ показују интересовање за наш рад,“ додаје Бранислав.

Иако је спорт оставио иза себе, Бранислав је своју енергију и дисциплину усмерио у посао који га повезује с природом и наставља његову животну борбу – сада у једној другачијој, али подједнако захтевној арени.