Реч стрчњака: Савети за гајење високожбунасте боровнице

Шумска боровница се убраја у биљке које су отпорне на зимску хладноћу, па тако и високожбунаста боровница добро подноси ниске температуре, од -20 до -25°Ц, а оштећења од мраза су мања ако је засад заштићен снежним покривачем, каже дипл. инж. Мира Бубања.

Погодују јој осунчани, благо нагнути терени.

– Боровница има плитак коријенов систем, па је осјетљива на сушу. Да би се добио уједначен и квалитетан плод и остварила оптимална родност потребно је у засаду планирати наводњавање. Погодује јој растресита, кисела земљишта, богата хумусом. Ако земљиште није кисело, препоручује се гајење у контејнерима са одговарајућим супстратом – савјетује Бубања из Дирекције за савјетодавне послове у области биљне производње, из канцеларије у Бијелом Пољу.

Она додаје да боровница не подноси тешка земљишта, па је припрему земљишта за подизање засада потребно пажљиво урадити, унијети органско ђубриво и по потреби додати пилотину четинара или струготину коре.

– Током вегетације потребно је радити малчирање земљишта, односно загртање грмова кором или пилотином четинара ради смањења раста корова и одржавања влажности земљишта. За садњу треба користити здрав квалитетан садни материал, најбоље стар двије-три године, са добро формираним корјеновим системом. Сади се у редовима на растојању два и по до три метра између редова и један до један и по метар у реду, зависно од бујности сорте – наводи наша саговорница.

Илустрација: Боровница има плитак коријенов систем, па је осјетљива на сушу

Да би се остварили редовни и стабилни приноси потребно је интезивно спровођење агротехничких мјера, као што су плијевљење корова, наводњавање, заштита.

– Боровница рађа на дугим једногодишњим изданцима. И зато резидбу је потребно спроводити умјерено – каже Бубања, додајући да првих година углавном се састоји у одстрањивању старих и поломљених гранчица и проређивању грана које се укрштају. Како засад стари (послије шест до осам година након садње), потребно је радити подмалађивање старијих грана на 30-ак центиметара од земље, како би се обновило родно дрво – савјетује Мира Бубања.

Плод боровнице је пријатног и освежавајућег укуса, али и одличан извор гвожђа, витамина А и Ц, антоцијанина и ензима који имају благотворан ефекат на здравље. Вишеструко је користан за особе са срчаним обољењима, дијабетесом, за регулацији нивоа холестерола у крви, а има и антибактеријска и антиупална дејства. Због своје изванредне храњиве вриједности и могућности да се користи у свежем стању и за прераду, све више је тражен на тржишту.

Илустрација: Да би се остварили редовни и стабилни приноси потребно је интезивно спровођење агротехничких мера

Већина сорти је самооплодна

– Уношење пчелињих друштава у засад боровнице у вријеме цветања је веома корисна мјера. Боље је опрашивање и оплодња па је и бобица крупнија и сочнија. На један хектар довољна су 3-4 пчелиња друштва. Органско ђубриво се углавном уноси сваке треће године. Потребно је биљке прихранити комплексним ђубривима од почетком марта и крајем маја, зависно од старости биљке и стварним потребама – савјетује Бубања.

Плодови боровнице дозријевају од краја јуна до средине августа. Беру се само зрели плодови плаве боје. Берба се обавља четири до пет пута у интервалима од пет до седам дана.

– Већина сорти је самооплодна, али због бољег опрашивања препорука је у засаду имати бар двије или три сорте које имају исто вријеме цвјетања, ради бољег опрашивања и дужег интервала бербе. Код нас се највише гаји сорта “ђук” и “блукорп”. Осим ових сорти у мањој мјери су заступљене “патриот”, “аурора” и “елиот” – каже Бубања.

Извор: https://www.dan.co.me/crna-gora/savjeti-strucnjaka-za-gajenje-visokozbunaste-borovnice-malciranjem-se-gusi-korov-i-cuva-vlaga-5235110