Црвено и бело више нису једина опција за све љубитеље вина. На тржишту се појавило и вино у нијансама ружичасте, наранџасте, зелене и плаве боје. Заслуга за настанак вина у смелој плавој нијанси припада Шпанцима који имају вишевековну традицију производње одличних вина. Захваљујући комбинацији традиционалног начина прављења вина и модерних технологија настало је вино јединственог изгледа али и укуса. Настанак овог вина није био лак, а своју смелу нијансу дугује природним пигмета који му даје азурну боју попут шпанског мора.
Иновација у производњи вина
Заслуга за настанак првог плавог вина припада шпанској компанији „Гик“ која је искомбиновала је црвено и бело вино са органским пигметима и укусима. Ово вино долази из места Биерзо на северозападу Шпаније.
– Вино је настало из забаве. Помешали смо ствари да видимо шта ћемо добити. Желели смо иновацију, а започели смо револуцију у производњи вина. Верујемо у креативну побуну. Желимо да унесемо новине и правимо нове ствари за будућност. А, винска индустрија нам се учинила као погодно место за наш експеримент – рекао је Ариз Лопез, један од шесторице младих Шпанаца који су заслужни за настанак јединственог, плавог вина.
Али, није ишло све баш лако. Млади предузетници су знали шта желе, али нису знали како то и да направе, па су помоћ потражили на Баскијском универзитету где је тим хемичара две године истраживао и „мућкао“ све док коначно нису добили рецептуру за плаво вино благог слаткастог укуса.
У производњи овог вина користи се грожђе из неколико шпанских регија: Ла Риоје, Кастила Ла Манче, Леона и Сарагоса. Мешали су црвено и бело грожђе, а добијени укус је побољшан некалоричним заслађивачима. Специфична плава боја добија се додавањем органског пигмента – антоцијанина (пигмент који се налази у опни грожђа) и који је индиго плаве боје. Произвођачи кажу да су одабрали плаву боју зато што она представља покрет, иновацију и бесконачност.
Када се ово вино појавило у шпанским ресторанима гости су са подозрењем наручивали флашу, тек да пробају овај необичан напитак. Одушевљени укусом и необичним изгледом убрзо сви тражили још, па је потражња за плавим вином нагло скочила. Прве количине од 70.000 флаша овог необичног вина појавиле су се на тржишту 2015. године под етикетом „Гик лајф“ и буквално су разграбљене. Препорука је да се вино сервира хладно, а најбоље иде уз суши, наћосе, димљени лосос… Флаша од 750 мл са 11, 5 посто алкохола продаје се по цени од 10 евра.
Искусни винари у неверици су одмахивали главом верујући да је у питању само пролазна мода
Проблем са Французима
Међутим, проблему су настали кад су Шпанци плаво вино пласирали на француско тржиште. Гиков успех био је кратког даха јер су Французи открили
да његов производни процес крши европска правила за означавање вина. Ипак, идеја о плавом вину није нестала, напротив у технологији његове производње опробао се и француски предузетник Рене Ле Баил. Он је покренуо сопствену компанију плавог вина „Виндиго“, али водећи рачуна о истанчаном укусу Француза према винима. Убрзо је схватио да вино плаве нијансе може да добије само од шпанског грожђа па је производњу пренео у ову земљу.
Француско плаво вино од шпанског грожђа почиње као шардоне и, као и Гик, своју необичну нијансу добија од антоцијана. За разлику од Гика, Виндиго не укључује додатну индиго боју. Као резултат тога ово плаво вино има светлију нијансу а укус је изразито сладак и воћни налик на плаву малину. Подељена мишљења стручњака за вино додатно су узбуркала вински свет. Једни су хвалили иновативан укус овог необичног вина, док су га други оштро критиковали називајући га неуспелим експериментом а укус су упоређивали са аромом дечјег сирупа. Међутим, то није обесхрабрило Ле Баила који наставља са производњом тврдећи да има питко вино са воћним укусом и нотама трешње, маракује и купине. Било како било, производња и продаја овог вина се наставља а многи га купују из чисте радозналости. Прави познаваоци вина тврде да је потребно још доста рада на побољшању ароме све док поред своје необичне плаве нијансе не добије и прави пуни, укус вина.
Драгана Петровић
Фото: https://phys.org