Пчела не иде тамо где је загађено

Окружени храстовом шумом, ораницом, каналом ДТД и богатим пашњацима на бенту, некадашњој одбрани од Дунава, вредне пчелице породице Николић из Каравукова на годишњем нивоу обезбеде 1.500 килограма меда, а некад и више.

Како кажу, све зависи од године до године, илити од временских услова, приноса, тровања…

Пчеларством су почели да се баве након НАТО бомбардовања из љубави према природи са свега две кошнице, док данас, приликом наше посете, кажу да имају 50, с тим да ће ускоро највероватније имати још 30! А за ових 20 и кусур година променило се много шта везано за овај хоби наших домаћина…

– Има невероватних разлика у приносу меда – причају нам Иванка и Зоран Николић, иначе родитељи власника Газдинства „Маркони” Марка Николића. – Кад смо почињали, ништа се није толико третирало хербицидима и пестицидима, то је било последње време кад је мотика радила. То је пчели било феноменално, рај! Сад је смањен принос због свих тих прскања, али пчела је способна да се адаптира на све услове и неће да иде тамо где је загађено.

Илустрација: Креће нова пчеларска сезона

Сезона почиње с маслачком и цветањем воћа – крушке, шљиве и јабуке – а потом се прелази на уљану репицу (које у каравуковачком атару скоро и да нема), затим на багрем, а онда и на липу (које је, такође, све мање). Али, како вели Николић, пчелице „увек нешто трефе”, ако ништа друго, макар им је двориште викендице пуно дивље коприве.

– Видећете овде, пчеле које имају жуте ногице уносе полен унутар кошнице – објашњава нам саговорник у оквиру несвакидашњег часа у природи.

– Ниједна пчела није отишла да се шета и да се врати за џабе. Неке доносе нектар, неке поленов прах, а неке воду. Иначе, најмедоноснија биљка је жалосна врба, која је оцењена са десетком за нектар и за поленов прах! Рецимо, багрем људи највише купују, али он има десетку за нектар, а нулу за поленов прах, због чега нема премисе које условљавају кристализацију. Али, поленов прах је чудо, здравији је. А ово жуто на прстима што ми видите, то је прополис. Он је природни антибиотик и пчеле њиме решавају све сумњиве ствари у кошници. Ако има неки ексер који је зарђао, оне га обложе прополисом да не би дошло до инфекције.

Када је година плодоносна, то значи да се из кошнице изврца и више од 30 килограма меда, а све што претекне од продаје на локалу, иде за навелико.

Илустрација: Уз теглу меда купци добију и кратку лекцију о овом природном леку и слаткишу

Није за врео чај
Како наш домаћин каже, људи данас имају све већу свест о важности козумације меда, а сви који желе да код њих купе теглицу, добијају, баш као и ми, кратку лекцију о овом природном леку и слаткишу.

– Ми њима причамо како се мед користи, рецимо да не треба да се ставља у врео чај, већ тек кад достигне око 40 степени, да не би испарили витамини и минерали из меда. Такође, сама декристализација, коју сваки мед има, служи да се тако годинама чува – прича Николић.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/porodica-nikolic-iz-karavukova-pocela-posao-sa-dve-kosnice-a-sada-imaju-50/m4w2kz0