Проф. Кесеровић о процени рода и квалитета воћа у Србији

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић оценио је данас да ће, због великих врућина, род воћа у Србији ове године бити мањи пет до осам одсто у односу на 2023. годину. Кесеровић је рекао да, ако Србија у просеку произведе око 1,45 милиона тона воћа, да ће ове године принос бити између 1,22 и 1,25 милиона тона.

“Прошле године је био смањен принос воћа за 270 тона у односу на 2022. годину, а на почетку ове године сам очекивао, обзиром какав је био потенцијал да ће бити родна година, али смо имали ниске температуре у трећој декади априла, касније велике штете од града и високих температура, па очекујем да ће тај принос бити чак и мањи у односу на прошлу годину”, казао је Кесеровић за Бету.

Високе температуре, како је навео, тамо где нема противградне мреже, утицале су на квалитет плодова, посебно “чачанске родне” шљиве чији је плод дехидрирао и смежурао се. “Сигурно да су ове велике температуре, тамо где нема мреже, изазвале и ожеготине не само на плодовима, већ и на листовима, чак смо приметили и код леске такву појаву и код крушке и јабуке”, казао је Кесеровић. Очекивао је, како је рекао, да ће бити проблема са садржајем шећера у воћу, али га има доста, а за чије стварање су потребне вода и хладне ноћи, па је ту појаву назвао “необјашњивом”. “Мој савет воћарима је да је требало користити каолин (глина) да би се плодови и листови заштитили од ожеготина, као и да би било добро да се орежу воћне врсте са којих је убран плод, као што су кајсије, шљиве и трешње да би се смањила траспирација и боље образовали пупољци за наредну годину, јер је сада време и образовање пупољака, да припреме род за 2025”, казао је он.

Додао је да је у Србији потребно више акумулација воде, како би се спречила суша као и засењивање самих засада јагодастих воћних врста и противградних мрежа, које штите од ожеготина и града. “У Србији је доста било проблема са измрзавањем трешње, поготово у Шумадији и Западној Србији, а у Војводини је ове године доста засада трешње родило добро и они произвођачи који су имали добар квалитет имали су и високу цену”, казао је Кесеровић.

Рекао је да је смањен род вишње и да је плод био оштећен због мраза, али је то компензовано високом ценом која је у појединим деловима Србије ишла до 120 динара по килограму, а у просеку је била од 80 до 90 динара. Кесеровић је рекао да је због мраза ове године смањен и род кајсије у Миоковцима и другим крајевима, али да је Фрушкогорски регион био препун тог воћа, па су произвођачи имали највишу цену у последњих 10-20 година.

Извор: БЕТА