Проф. др Цвијан Мекић: Историја и будућност руралних подручја

На предавању у општини Бабушница, проф. др Цвијан Мекић са Пољопривредног факултета у Београду је изнео свеобухватну анализу стања пољопривреде у овом крају, указујући на изазове и потенцијале који обележавају овај брдско-планински регион. Уз богатство података и искуства, проф. Мекић је понудио јасне смернице за развој, позивајући на заједнички напор у очувању и унапређењу руралне економије.

Пољопривреда у Бабушници: Ниска продуктивност, велики потенцијал

“Овде, на површини од 520 квадратних километара, живи свега око 9.109 становника,” започео је Мекић, наглашавајући демографске проблеме који су типични за многе руралне општине у Србији. Ниска густина насељености и старење становништва додатно отежавају економски развој док се регионална неравнотежа између развијених и неразвијених делова земље продубљује.

“Систем који је на снази чини богате општине још богатијима, док сиромашне постају још сиромашније,” упозорава Мекић, додајући да је неопходно хитно деловати како би се спречила даља депопулација и економски пад.

Иако општина Бабушница спада у брдско-планинско подручје са “врло сиромашним земљиштем,” Мекић је истакао да постоје сегменти пољопривредне производње који могу бити одрживи и профитабилни. Међутим, он је нагласио да због конфигурације терена, производња у овом крају углавном остаје екстензивна, са ниским приносима и зависношћу од климатских фактора.

“Наш је циљ да повећамо број робних произвођача,” рекао је он, објашњавајући да се тренутно велика већина производње задржава на нивоу домаћинства, са малим вишковима за тржиште. Мекић је позвао на већу координацију и улагање у модернизацију производње, посебно у сточарству и пчеларству, који су традиционално јаке гране овог краја.

Један од најупечатљивијих делова предавања био је осврт на последице транзиције и приватизације, које су оставиле дубоке ожиљке у руралним крајевима. Мекић је показао слике некадашњих фарми које су уништене у процесу приватизације, наглашавајући да су то биле стратешке грешке које су допринеле слабљењу домаће производње.

“Ево шта се дешава када се уништи оно што је некада постојало,” рекао је Мекић, показујући фотографије пропалих фарми у Власотинцу, које су некада производиле значајне количине јагањетине.

Стратешке гране пољопривреде: сточарство и пчеларство

Према речима проф. Мекића, главне пољопривредне гране у општини Бабушница су сточарство и пчеларство. Сточарство је, посебно у планинским пределима, доминантно, али је и даље углавном на нивоу домаћинстава која производе за сопствене потребе. Иако остаје нешто производа за тржиште, тржишни вишкови су мали и недовољни за значајнији економски раст.

Професор је издвојио пчеларство као најинтензивнију грану у оквиру сточарске производње у овој општини, истичући да се овде могу наћи потенцијали за даљи развој. Такође је нагласио важност одабира адекватних раса оваца и коза које су прилагођене климатским и географским условима овог подручја.

“Потребно је фокусирати се на оне врсте животиња које су прилагођене овом терену, попут алпине или санске расе, док је важно задржати аутохтоне расе попут сврљишке праменке”, рекао је проф. Мекић и додао да одговарајуће управљање ресурсима може довести до боље продуктивности и приноса.

Политика субвенција и пољопривреда у Србији

Посебно је значајан део предавања у којем се проф. Мекић осврнуо на шире изазове са којима се суочава пољопривреда у Србији, као и на политику субвенција. Према његовим речима, пољопривреда у Србији је веома хетерогена, са великим регионалним разликама које утичу на развој одређених области.

“Србија је једна од држава у Европи са највећим регионалним разликама у погледу развијености. Док богате општине постају још богатије, сиромашније општине суочавају се са даљим погоршањем услова, што доприноси негативним демографским трендовима”, упозорио је проф. Мекић, наводећи као пример општине попут Црне Траве, које су некада имале десетине хиљада становника, а данас су практично празне.

Он је истакао да је тренутна политика субвенционисања пољопривреде усмерена на подстицање производње, али је неопходно унапређивати систем како би се обезбедила већа подршка малим пољопривредним произвођачима и у мање развијеним регионима.

“Држава не финансира директно производњу, већ је циљ да се кроз субвенције подстакну произвођачи да унапреде своје капацитете. Међутим, да би се користиле субвенције, пољопривредници морају да имају матићне запате, а контрола квалитета и продуктивности је кључна”, објаснио је проф. Мекић.

Овим путем је апеловао на произвођаче да се укључе у програме субвенција и сарађују са надлежним организацијама како би постигли боље резултате у својој производњи.

Будућност пољопривреде у Бабушници

Професор Мекић је закључио своје предавање указујући на важност максималног искоришћавања природних потенцијала општине Бабушница, пре свега у областима сточарства и туризма. Иако постоје озбиљни изазови, посебно када је реч о недовољно развијеном тржишту и ниској продуктивности, он верује да уз правилно усмеравање ресурса и подршку државе, овај крај може остварити значајан напредак.

“Општина Бабушница има потенцијала, али је неопходно да се фокусира на одржив развој пољопривреде, улагање у савремене технологије и образовање произвођача. Такође, туризам може играти важну улогу у побољшању економске слике региона”, закључио је проф. др Цвијан Мекић.

Знање и удруживање

На дводневним предавањима за пољопривреднике, Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије, истакао је кључну улогу знања и удруживања у развоју пољопривреде. Обраћајући се учесницима, Михаиловић је нагласио важност сарадње и поделио своје уверење да је управо узајамна подршка међу домаћинима основа за успех у овој области.

„Знање и удруживање су два најважнија аспекта, а неки користе и термин саборност. Удружени домаћини су свакако јачи и способнији да се носе са изазовима,“ рекао је Михаиловић, додајући да је улога Задружног савеза да помогне у процесу удруживања и промовише успешне примере.

Он је подсетио на дугу традицију задругарства у Србији, која ће наредне године обележити 130 година постојања Задружног савеза Србије, и додао: „Имамо традицију, а где је традиција, ту је и будућност.“

Михаиловић је посебно похвалио пример успешне праксе задруге „Сврљишка млекара“, која је доказ да удруживање и заједнички рад могу донети велике резултате. Такође је охрабрио пољопривреднике да се не обазиру на компликовану администрацију приликом оснивања задруга, јер ће Задружни савез бити ту да им помогне у свим фазама тог процеса.

„Стојимо вам на располагању за све што вам је потребно – од основања задруге до пословног повезивања. Увек можете рачунати на нас,“ поручио је Михаиловић, уз поздрав домаћинима и представницима локалних самоуправа, са којима, како је рекао, Задружни савез има одличну сарадњу.

На крају, Михаиловић је пожелео свима добро здравље и успех, нагласивши да је увек отворен за сва питања и сарадњу.

Аутор: Горан Ђаковић