Овца је једна од накориснијих домаћих животиња која даје бројне производе, па не чуди што се у Србији гаји одавнина. Адекватна исхрана неопходна је како би овца давала максималну производњу меса, млека, вуне… Осим тога од исхране зависи не само тренутна производња, већ преко јагњади утиче и на будућу производњу оваца. Овце су преживари и њихова исхрана мора да буде у складу са основним принципима ове врсте животиња, истиче проф. др Радомир Јовановић са Универзитета у Новом Саду.
Инстикт за одабир трава
За разлику од друге стоке, а захваљујући специфичној грађи и функцији органа за варење, овца користи знатно већи број биљака у исхрани. Без проблема једе коровске и жбунасте биље. Од свих домаћих животиња овца је најизразитија пашна животиња, али за разлику од говеда у исхрани користи краће и финије биљке. Има специфичан инстикт па уме да направи разлику између појединих биљака, па у исхрани конзумирају одређену врсту трава, легуминозе, коровске биљаке, шибље те потпуније користе пашу за разлику од осталих домаћих преживара, рекао нам је професор Јовановић.
Иако важи за пашну животињу која не воли да буде дуго у затвореном простору, овце имају изузетну способност адаптације, па се могу држати и хранити у затвореним просторима. Али, имајући у виду саму њену природу отворен простор је много природније окружење за ову животињу. Занимљиво је да животни циклус овце прилагођен периоду вегетације биљака на пашњацима. Подједнако користе природне и вештачке пашњаке, али током сушног лета, јесени или зиме неопходно је овцама додавати концетровану и зрнасту храну. У периоду пре јагњења бременитим овцама треба појачати концентровану храну и тада се препоручује да поред испаше (траје четири до пет сати дневно), као додатак треба давати 300 до 400 грама концетроване хране по грлу.
Када је храна у питању потребе оваца се стално мењају у зависности од старости, телесне масе животиње, категорије оваца, здравственог стања… При преласку јагњади са млечне на суву храну веома је важно да овај прелазак буде постепен. Прелазак старијих оваца са једне на другу врсту хране такође захтева постепено прилагођавање животиње.
Овце су посебно осетљиве на кабасту врсту хране. У том случају треба води рачуна да учешће легуминоза (махунасте биљке) које имају посебан значај у исхрани ових животиња због вискоког садржаја протеина, не треба да буде већи од 50 процената хранива, јер могу испољити лаксативни карактер.
Балансирање оброка
У исхрани оваца веома је важно балансирање оброка, који ће животињи обезбедити све потребне хранљиве материје у току 24 сата. Балансирање је посебно важно за товну јагњад где прелазак на исхрану са зрнастим хранивима мора да буде постепен како би се избегла “болест преждеравања“. У основи слично је балансирању оброка за говеда, што значи да и за овце важи већина општих принципа. Апетитет животиња и величина остатка престављају поуздан показатељ њиховог капацитета за конзумирање одређене врсте хране.
Јагњад у тову трена хранити два пута у току дана, а ако се жели већи прираст животиња број храњења се повећава на три или четири. Када једу по сопственој вољи живитиње узимају храну у чешћим интервалима, али мање количине.
Овце се могу навићи да једу у одређено време и при фармском систему држања обично се хране комплетним оброком, а исти случај је и са овцама које се држе на пашњацима у зимском периоду. У таквим ситуацијама, исхрана је најефикаснија у самохранилицама, које захтевају уситњавање кабастих хранива док при коришћењу сена у природној форми може довести до растура.
У исхрани оваца мора се водити рачуна и да храна има довољне количине минерала, витамина и соли уз неопходне и довољне количине питке воде. Одрасле овце у затвореним објектима у просеку дневно конзумирају 15 до 30 грама соли када им се даје по вољи, отприлике око пет пута веће количине соли на 100 килограма телесне масе, у односу на говеда. Најчешће се користе такозвани пресовани минерални блокови за лизање којих има и на нашем тржишту. Поред соли, ови блокови обично садрже све потребне минералне елементе за одговарајућу категорију оваца. Додавање соли овцама од посебног је значаја при пашном систему исхране. Пошто узимање соли стимулише узимање воде, а тиме и апетит животиње, неопходно је, посебно лети, овцама обезбедити пет до шест литара воде дневно.
Занимљиво је да су товна јагњад велики пробирачи када је храна у питању, редовно одбијају покварену или храну која је упрљана чак и њиховом властитом пљувачком у току претходног дана.