На Београдском сајму јуче је завршен пети Међународни сајам воћарства, повртарства и виноградарства Агро Белграде 2024. Осим представљања производа 600 излагача, одржани су и панели на којима се говорило о воћарству у Србији – производњи, резултатима и потенцијалу.
Нешто лошији резултати у воћарству, када је о извозу реч, забележени су прошле године, пре свега због рата у Украјини, али и инфлације.
Експерт за пољопривреду и прехрамбену индустрију пројекта Велика мала привреда (УСАИД) Златко Јовановић у разговору за Бизнис.рс каже да је извоз пољопривредних производа прошле године био мањи за 200 милиона евра у односу на 2022, што се највише осетило у сектору воћарства.
“Након вишегодишњег раста, у 2023. години је извоз воћа и поврћа из Србије био скоро 100 милиона евра мањи него 2022. Главни узроци пада су мањи извоз на тржиште Русије, инфлација која погађа све ланце, али и генерално пад потрошње на великим тржиштима”, објашњава Јовановић.
Он као пример наводи сектор јабука, где су цене у у просеку остале исте, али је због мањих количина извоз са преко 100 милиона евра у 2022. пао на око 80 милиона прошле године, те смо само у том сектору изгубили око 20 милиона евра.
“Највећи проблем је у томе што наше кључно тржиште, односно Русија, постаје све мање доступно, што због конфликта, што због њихових брзо растућих производних капацитета. Ми смо изгубили у последњих пет година отприлике половину тржишта јабуке у Русији. Са друге стране, осетно расту нека друга тржишта као што су Саудијска Арабија, Велика Британија и Блиски Исток”, истиче Јовановић.
Слична ситуација је и у сектору коштичавог воћа, јер је количина робе која је извезена у 2023. на тржиште Русије драматично мања него у претходних пет година. За те културе брза диверсификација тржишта је преко потребна, у неким случајевима и промена сортимента.
Раст потражње за боровницама
Мирјана Јевтић из Пројекта Велика мала привреда каже да су, упркос проблемима у пласману одређених воћки у прошлој години, нешто оптимистичније вести у сектору боровнице јер је извоз у 2023. години био највећи до сада и износио је више од 33 милиона евра, упркос тешкој сезони и доста рекламација од стране купаца.
“То се види и по количинама – извозили смо 5.000 тона 2022. године и већ смо били на 6.000 тона у 2023, са тенденцијом раста. Такође, расте и сектор поврћа, посебно у свежем сегменту, где је ситуација много стабилнија, и то већ последњих пет година. Ту је диверсификација тржишта велика, роба се пласира свуда, тако да нема опасности да зависимо од једног. Такође, уочен је раст извоза киселих краставаца-корнишона и чипса од кромпира који је у последње две године скоро дуплиран. Значи, одређени сегменти прерађеног поврћа дефинитивно исто могу бити извозни потенцијал и за даље”, оцењује Јевтић.
Велики проблем прошле године имали су произвођачи такозваног “црвеног злата”, односно малине.
Сектор замрзнутих малина био је најпроблематичнији у 2023. години. То је сектор који је био водећи у 2021. и 2022. години због пандемије корона вируса, због оријентације ка здравој храни и прекида у набавци хране глобално.
Међутим, оно што је направило проблем већини у 2023. нажалост није само висока цена у откупу, већ је и огроман пад цена у последња четири квартала на глобалном тржишту – пад потрошње у Европи, конфликт у Украјини, наравно, где украјински производ има приоритет на тржишту и где се пласира по јако ниским ценама, где једноставно наша роба са својом ценом није конкурентна.
“Рат у Украјини је оставио огромне последице на нашем тржишту и не очекује се да ће се нешто мењати у 2024. години. Значајан пад извоза на руско тржиште остаје централна тема онога што нам се десило у претходној години, који је практично утицао на цео сектор воћа. Сваки од погођених сектора због рата у Украјини и других проблема, од јабуке и коштичавог воћа до замрзнуте малине, има своје индивидуално решење и на сваком треба радити стратешки”, сматра наша саговорница.
Потенцијал Западног Балкана
На панелима одржаним у оквиру сајма Агро Белграде 2024 стручњаци су говорили и о перспективи и потенцијалу извоза воћа из Србије, и уопште са Западног Балкана, у наредном периоду.
“Перспектива је свакако позитивна, више је питање реализације, односно да ли имамо капацитета да искористимо прилике на извозним тржиштима. Турбуленције су велике, и због инфлације, конфликата, као и пада потрошње на тржишту ЕУ, али свакако да наша роба и даље може да буде конкурентна уколико се фокусирамо на праве производе/сорте и „прозоре“ на тржишту”, каже експерт за пољопривреду и прехрамбену индустрију Златко Јовановић.
Оно на чему такође треба радити је боља интеграција тржишта.
“Регион је још увек релативно неинтегрисан са тржишном логистиком Европске уније. Земље у овом региону су биле углавном везане за локална тржишта или извоз на једно тржиште, као што је Русија. Време је да се на организованији начин покаже квалитет наших производа, не само само купцима из ЕУ и Велике Британије, већ шире”, закључује Јовановић.
Воћњаци у Србији заузимају од 183.000 до 193.000 хектара, односно око 4,8 одсто површине укупног пољопривредног земљишта. На овим површинама у боље родним годинама може се остварити укупан принос и до 1,6 милиона тона воћа. Боље родне године донесу и приход од извоза воћа од око 800 милиона долара.
Воћарство Србије је једина грана у домаћем аграру која последњих деценија бележи осетан напредак, односно физички раст производње. Тренутно је најисплативије садити боровнице, јабуке, јагоде, малине и трешње. Оне представљају пет златних воћки Србије.
Извор: Бизнис.рс