Узгој и држање крава у Србији има дугу традицију. Некада се сматрало да је богато оно домаћинство које има краву, јер кад има млека онда у тој кући увек има шта да се једе. Времена су се мењала и данас је све мање сеоских домаћинстава које имају две до три краве, већ сточари који се одлуче за узгој говеда праве велике фарме и баве се производњом млека на велико.
Илустрација: Животиње треба да имају што боље услове живота како би давале више млека
Карактеристике савремених фарми
Приликом подизања савремених фарми, препорука је да се све ради плански како би животње имале што боље услове живота и самим тим давале више млека. Основна карактеристика савремених фарми је да се кравама обезбеди што природнији начин држања у адекватним условима смештаја. На тај начин рад за човека је лакши, а трошкови су мањи. Приликом подизања објекта за фарму крава основно правило да је он буде плански направљен и вишенаменски.
Већина сточара краве данас гаји и држи говеда на два начина – везане и слободне. И један, и други начин има своје предности и мане. Везани системи се углавном односе на мање фарме где се држи тек неколико живота, највише пет и могу се искористити постојећи објекти. За веће фарме потребан је већи објекат у коме би животиње имале што природније окружење.
Код везаног начина, који је некада био широко распрострањен, говеда су се углавном везивала ланцима или вратним рамом. Уређај за везивање мора да омогући животињи несметано узимање хране и воде, да рам није тежак и да се неометано може чистити лежиште.
Недостаци везаног начина држања крава је мањи, ограничен простор у коме животиња обавља све функције – лежи, храни се, музе, негује или се тели. Код овог начина људи су више ангажовани око животња, најчешће се ручно доноси храна, врши мужа и односи млеко, чисти балега. Овај начин има и своје предности, јер код мањег броја животиња боље је појединачно осматрање сваког грла, нема међусобног узнемиравања и евентуалног повређивања животиња.
Код слободног држања краве се углавном више крећу, саме иду по храну и воду, место за лежање или мужу. Све функције су одвојен, мање је транспортних радова, а самим животињама је због кретања побољшана циркулација, кондиција, здравље, па самим тим и укупна експлоатација, те имају дужи животни век. Недостатак је могућност међусобног узнемиравања животиња, па чак и повређивања, слабија контрола и нега сваког грла појединачно.
За веће фарме крава сам објекат би требало да буде наменски саграђен, а лежиште да испуни неколико услова. Пре свега да омогући нормалну функцију сваке животиње, да буде топлотно изолован, да је лежиште, а самим тим и животиња, увек чисто.
Илустрација: Јасле треба да омогуће кравама да несметано и без напрезања узимају храну
Типови лежишта
Постоје три типа лежишта: Дугачко (од 220 до 230 сантиметара) и према препоруци стручњака овај тип лежишта треба што пре избацити из употребе. Зашто? Зато што је задњи део лежишта најчешће прљав, као и саме животње, користе се велике количине простирке, онемогућена је довољна количина размене ваздуха, а људски рад је тежи и напорнијим.
Средња лежишта (од 160 до 180 сантиметара) омогућавају постављање нижих јасли, док се иза самог лежишта прави плитак канал за чишћење. Висина јасла (од 32 до 35 сантиметара) омогућава нормално лежање животиње и стајање без много померања, балега пада директно у канал, па се животња не прља, а сточари имају мање рада око животиња.
Кратка лежишта (140 до 160 сантиметара) обично имају дубљи канал са решетком за балегу, не користи се простирка, а недостатак је мањак места па постоји опасност од повређивања животиња. Који од типова лежишта одабрати зависи пре свега од расе говеда.
Друга, важна ствар код савремених фарми за краве су јасле. Оне морају да омогуће кравама да несметано и без напрезања узимају храну, да животња без сметње држи главу над јаслама у лежећем и стојећем положају, да спречи просипање хране, а сам капацитет јасала мора да одговара највећим количинама које једно грло узима. Наравно, морају да буду отпорна на влагу, киселину и остатке хране и да се лако чисте.
Прилико одабира самог типа штале сточар мора имати на уму да говеда треба да имају што мирније место, неометано лежање на сувој и топлој подлози, да несметано обавља своје основне функције, те да се спречи или бар сведе на минимум могућност повређивања говеда.
Извор: Агробизнис магазин