Геополитичкакриза, инфлација и растуће каматне стопе утичу на продају, која је до 2022. године бележила велике количине пласмана робе на свим важним тржиштима. Потенцијална тражња остаје висока, а очекује се раст трговинских токова у наредне три године.
У години за нама дошло је до пада у продаји пољопривредне механизације, потврђено је и на недавно одржаној конференцији за новинаре у Болоњи, чије је циљ првенствено био промоција сајма ЕИМАИнтернатионал. Сајам се одржава у организацији асоцијације ФедерУнацома,која окупља италијанске произвођаче. Ова манифестација ће се одржати по 46. пут у Болоњи, и то у периоду од 6. до 10. новембра 2024. У сарадњи с представницма сајма у Болоњи, Мариатереза Масћио и Симона Рапастела, председница и генерална директорка ФедерУнацома, презентовале су карактеристике овог престижног догађаја фокусираног на изазове пољопривредне механизације и трендове који карактеришу тржиште сектора.
Сајам ЕИМАје догађај од огромне важности за промоцију сектора и комерцијалне тачке гледишта, рекла је Мариатереза Масћио отварајући конференцију. Тојесајампроизвођача широм света, представника од највећих глобалних брендова до специјализованих индустрија, који бирају манифестацију да представе свој асортиман и нове производе. Иако је конференција била посвећена промоцији болоњског сајма, бројке које говоре о кретањима тржишта, као и о изазовима с којима се суочава тржиште, избиле су у први план.
– Свака држава у Европи, Америци, Азији, Африци суочава се са потребама које подразумевају растуће захтева за производњом хране у условима количине и квалитета, нагласила је председница ФедерУнацома, уз истовремене захтеве за ургентним смањењем коришћења минералних ђубрива и пестицида, потрошње воде, чувањем биодиверзитета и унапређењем квалитета живота руралних заједница. А све ово је, како је наглашено на конференцији, могуће остварити само применом модерне пољопривредне механизације.
Механизација и опрема су неопходне у сваком производном контексту и за сваки модел пољопривредног предузећа, а раст потражње потврђују и подаци објављени током конференције, који јасно указују на вишегодишњи позитиван тренд.
Наиме, ако се упореде подаци о продаји трактора у 2015. и 2022. години, јасно се уочава значајан раст на скоро свим тржиштима. Тако су у САД трактори са205.000 јединицау 2015. години дошли до 271.000 трактора у 2022. Индија је са годишњих 484.000 трактора достигла ниво 912.000, а Западна Европа је број од 171.000 трактора подигла на 190.000 годишње. У Јапану је такође забележен значајан раст у продаји трактора. Тако је број од 20.000 достигао 34.000, док је годишња продаја у Русији са 22.000 у 2015. повећана на 35.000 трактора 2022. Сва важна тржишта имала су висок ниво продаје. У Киније број продатих трактора достигао400.000 јединица, док је у истој 2022. годиниуТурској на тржишту пласирано више од 60.000 јединица.
За осам година, укупан број трактора на тржишту је са 1,9 милиона достигао ниво 2,5 милиона. У 2022. години светско тржиште трактора достигло је вредност од 29 милијарди евра, речено је на конференцији, са повећањем од скоро 35 одсто у поређењу са претходном годином узимајући у обзир и раст цена. Уочено је и повећање протока на тржишту – 4,7 одсто годишње, у периоду 2009. до 2022. године. Када је реч о другимтиповимамашина, у 2022.светско трговање је имало вредност преко 70 милијарди евра (+25 одсто) са просечним годишњим растом од 5,6 одсто у периоду од 2009. до 2022.
У 2023. забележен пад у продаји трактора
Са позитивним трендом оствареним у средњорочним и дугорочним периодима, присутне су и тржишне флуктуације детерминисане посебним економским циклусима. Буџет 2023.указује на пад у продаји трактора на глобалном нивоу. Подаци прикупљени у новембру прошле године указујујаснона пад у продаји трактораза8,4 одсто у САД, пет одсто у Европи и у Кини за 21 одсто. Фактори који су највише утицали на тржиште пољопривредних машина, како је објашњено на конференцији, јесу економсканеизвесност, детерминисана великим делом ратомизмеђу Русије и Украјине, шторезултира такозваним црним листама и трговинским санкцијама. Ови услови недавносупогоршаниновим конфликтом на Средњем истоку.
Ипак, одлучујући фактор у куповини је инфлација, која је водећа, посебно у Европи, где значајно повећава трошкове производње и самим тим крајњу цену машина. Такође повећава и камате. После ове фазе, како је закључила Мариатереза Масћио, тржиште ће се повратити, доћи ће до раста у продаји, у складу са све већим захтевима за механизацијом.
Као и за тржиште пољопривредних машина,прогнозе извозног планирања указују на скорубудућу потврду позитивног тренда са просечним годишњим повећањем 6,3 одсто до 2027. за тракторе и 5,9 одсто за друге типове машина. ЕИМАу Болоњи ће поново покренути иновације – елемент који гура пољопривреду напред.
Јануарски параметри указују на рецесију
Општи индекс пословне климе за индустрију пољопривредних машина у Европи наставио је да пада у клими дубоке рецесије. У јануару је индекс смањен са -48 на -50 поена (на скали од -100 до +100).
Поново више од половине учесника у анкети, чланица ЦЕМА,европских произвођача пољопривредних машина и механизације, сматра да је тренутна пословна ситуација неповољна, а чак две трећине очекује пад промета у наредних шест месеци.
Истраживање такође потврђује да директни купци произвођача, дилери, нису у могућности да своје бројне поруџбине пласирају крајњим купцима. Према истраживању, залихе робе код дилера су на већини европских тржишта знатно веће него у 2019. години, када су дилерске залихе биле на високом нивоу.
Сходно томе, како се наводи у ЦЕМА извештају, не постоји ниједно европско тржиште за које би већина учесника анкете имала позитивна очекивања у погледу промета. За Западну Европу и нордијске земље, нивои поверења нису тако негативни као за Централну и Источну Европу. Изузетак је Немачка, за коју је опште поверење такође веома слабо.Само 14 одсто анкетираних очекује раст на овом тржишту, авише од 60 одсто значајан пад.
Текст: М. Антанасковић
Извор: Пољопривредник