English
French
German
Italian
Уз задруге до савремене механизације, назив је тематског скупа који је одржан на северу Бачке, у једној од најрепрезентативнијих задруга у Војводини, чувеној землјорадничкој задрузи „Паприка“ у Мартоношу. Велики број окуплјених, доказ је да полјопривредна механизација јесте предмет интересовања свих аграрних посленика, јер се уз помоћ ње постиже економичност, ефикасност и профитабилност производње. Компанија ,,Ките’’ представила је серију трактора и комбајна марке ,,џон дир’’ која је највећи снабдевач механизацијом региона.
Успех у полјопривредној производњи незамислив је без савремене механизације, истакао је извршни директор компаније ,,Ките’’, Ђорђе Мишковић. Стога је Задружни савез Војводине организовао тематски скуп на ту тему, који је окупио велики број задругара, полјопривредника, али и креатора аграрне политике који су сагласни у томе да је година веома изазовна и да се уштеде могу остварити уз помоћ савремене механизације.
Компанија „Ките“ д.о.о, ћерка-фирма мађарске КИТЕ Зрт, прошле седмице завршила је два велика инфраструктурна пројекета у Србији – изградњу новог седишта у Ченеју надомак Новог Сада, као и објекта у Сремској Митровици који ће бити регионални дистрибутивни и логистички центар за пољопривредни бренд „џон дир“. Постоји и седиште у Ченеју, код Новог Сада. Компанија испуњава све принципе савременог пословања. Будући да је овде обједињена целокупна управа фирме, комерцијална и сервисна служба са комплетном дијагностиком и опремом за рад. Компанија „Ките“ тренутно има близу 90 запослених, од којих 62 ради у Ченеју, саопштено је из мађарске компаније, приликом отварања овог представништва, средином 2022. године. Из компаније истичу да им је циљ да постану једна од значајнијих тачака на аграрној мапи Србије. Отварањем новог седишта компаније „Ките“ у Ченеју, 2022.године, започет је велики инвестициони пројекат на тлу Србије, са акцентом на пољопривреду, аграрни сектор и производњу хране. Ширење пословања „Ките д.о.о.“ у Србији даје нови подстицај сарадњи и доприноси модернизацији пољопривреде.У 2022. години мађарска компанија отворила је и логистичко – сервисни центар у Сремској Митровици. Један од будућих стратешких циљева компаније је да технологију коју нуди што више приближи својим партнерима, слично матичној компанији, те да им буде доступна у радијусу од 70 километара. Изградња центра у Сремској Митровици била је само једна од прекретница на том путу, будући да ће ово бити база за регион са великим пољопривредним потенцијалом. Комплекс у Сремској Митровици смештен је на око 2,1 хектара, а обухвата канцеларије, изложбени простор за административне и комерцијалне послове, радионицу од 200 м2 у којој се може ремонтовани више машина истовремено, затворен складишни простор који се користи се како за резервне делове, опрему, тако и производе из сектора агрономије. Осим овога, у оквиру комплекса у Сремској Митровици обезбеђен је и простор површине 1.000 м2 намењен за складиштење машина на отвореном и демонстрацију машина.
Професор механизације на новосадском Пољопривредном факутлетеу др Александар Седлар, истакао је значај квалитетне механизације у брзом сакупљању усева.
Обраћајући се присутнима Ивана Поповић, државни секретар у Министарству пољопривреде Владе Србије, најавила је почетак припрема за доношење нове стратегије развоја аграра Србије. Јер, постојећој, валидној, истиче десетогодишњи рок крајем јула 2024. године.
Говорећи о значају пољопривреде у Србији која у стварању БДП земље учествује са седам до десет одсто, председница Задружног савеза Војводине мр Јелена Несторов Бизоњ, указала је на захтеве задругарства према Влади Србије на путу ка побољшању положаја аграра и производње хране. Јер, увек циљ мора бити, пре свега, постизање самодовољности у производњи, као и раст извоз тржних вишкова. Она је указала да се пољопривредници и земљорадничке задруге налазе у изузетно тешкој ситуацији, а ова 2023. година је једна од најтежих за пољопоривреду. Јер, обележена је ниским ценама свих агарних производа, које су испод трошкова производње код свих ратарских култура а у току јесени је потребно учинити нове трошкове за обављање јесењих радова.
Задругари међу многим проблемима истичу проблеме пољопривредника да се раздуже задругама за преузете репроматеријале за обављену производњу, као и последица које ће иамти за пословање задруга, а нарочито у ситуацији када задруге треба да изврше нова улагања за набавку репроматеријала за јесењу сетву која је у току и за обављанеј јесењих радова који треба да се у Србији обаве на око 800.000 хектара. Најбољи пример је да ће се у овогодишњој сетви пшенице семе са тавана опет сејати чак на 50 одсто, процена је науке. То одмах указује да у жетви 2023. године не може бити просечних рекродних приноса. Садашње стање указује на огроман раст потрошње недекларисаног семенског материјала, смањену употребу минералног ђубрива, што ће све довести до ниских приноса и ниског квалитета будуће производње.
Пољопривреднци казују да је потребна хитна интервенција државе како би се зауставило економско пропадање пољопривредних произвођача и земљорадничких задруга како би се створили услови да се јесења сетва бар обави у складу са свим потребним агротехничким мерама. Зато се од министарства пољопрвиреде захтева хитна интервенција кроз обезбеђивање дугорочних мера субвенционисања камата на кредите код послвоних банака са циљем смањења каматних стопа за пољопривредне кредите на ниво један до два одсто. То би ублажило недостатак новца у примарној пољопривредној производњи у време јесење сетве и других јесењих радова и омогућило произвођачима и задругама да покрију трошкове производње. У току целе производне године ова мера је била потребна произвођачимаи задругама, имајући у виду однос цена и инпта за производњу и тржишних цена пољопривредних производо, а у периоду јесење сетве ова мера је изузетно битна како би се омогућило фианансирање јесење сетве, коју многи произвођачи и задруге без кредитне подршке неће моћи да обаве. Иначе, очекује се поскупљење сетве у односу на прошлогодишњу за најмање 30 одсто.
Пољопривреднци Србије захтевају и повећање основних субвенција, регреса и других подстицаја за агарну производњу, у складу са растом трошкова производње и инфлаторним кретањима, имајући у виду реално ниже учешће подстицаја у трошковима производње у претходне две производне године због енормног раста цена улагања у пољопоривредну производњу. Посебмно се захтева увођење ,,плавог дизел горива’’ за пољопривреднике и задруге, чија цена ће по угледу на неке државе у региону бити ослобођена од акциза и других јавних давања, што би омогућило смањење цена овог значајног инпута за све фазе рада пољопривредном механазцијом у процесу пољопривредне производње.
Поред тога захтева се укидање ограничења од 20 хектара за остваривање права на подстицаје у пољопривредни за ратарску производњу код земљорадничких задруга и њихових задругара. Односно, предлаже се субвенционисање за укупне регистроване површине на којима се заснвиа производња код земљороадничких задруга и задругара.
Сви пољопривредни производи земљорадничких задруга и задругара се налазе у легалном промету, уз плаћање свих пореза, доприноса, а подстицаји се остварују смао на 20 хеткара, при чему задруге и задругари који располажу већим површинама земљишта више допринос буџету имају најмање учешће подстицаја у производњи.
Реализацијом ових захтева утицало би се на смањење сиве економије кроз стимулисање правних и физичких лица која легално послују. А, навјећи број од 565.000 пољопрвиредника тако ради. Кроз примену ових предлога били би ублажени и губици у случају нижих тржишних цена коштања производње, што је трентуни случај код већине ратарских култура.
Захтева се да надлежни инспекцијски органи контролишу сва откупна места, а не само регистрована откупна места, јер је присутна пракса откупа на местима која нису регисотрована за такву делатност. Ова угогоишња пракса се јавља код откупа свих роба (од пшенице па надаље) при чему су код земљорадничких задруга редовно присутне инспекцијске контроле, док се на местима где се обнавља отклуп, а то није регистровано откупно место, контрола на појављује. Наведеним начином обављања инспекцијског надзора се не делује на смањење сиве економије, која поред тога што представља нелојалну конкуренцију свима у пољопоривреди који послују у легалним токовима, оштећује државни буџет.
Између осталог пољопривреднци захтевају и ослобађање плаћања пореза на услуге (услуге обраде земљишта и других…) које се обављају између задруга и задругара, имајћи у виду да се ове услуге реализују у оквиру заједничке производње задруга и задругара. Због свега тога захтева се да Дирекција за робне резерве реагује на тржишту пољопоривредно прехрабмених производа у свим случлајевима када постој поремећаји у понуди, тражњи и ценама основних произвоа, на транспарнтан начин, у мери која утиче на отклањање поремећаја на тржитшу, и уз обавештавање свих подносилаца захтева Дирекцији о прихватању или одбијању њихових захтева, истичу у Задружном савезу Војводине. Такве захтеве пдорђжавају пољопривредници свих удружења у Републици Србији.
Бранислав ГУЛАН
Serbian