Породица Здравић има проверен рецепт за здраву храну

Мирис пролећа кога чине најлепши цветови стенлеј шљиве и обачинске вишње просеже се кроз падине села Кобиља, засеока Здравић на обронцима планине Копаоник. Ту на 800 метара надморске висине, вредна породица Здравић Милена, Андрија, Ђорђе, Владан и Вања увелико су у радовима. Судећи по цвету, биће ово родна година. А кад нису у воћњаку, Здравићи пакују поруџбине за Београд и Нови Сад. Уредно слажу производе у кутије и праве планове како ће и ове године направити један од траженијих сокова цвета пријатног мириса и још лепшег укуса, за многе сока детињства – зове. У мају почиње берба цвета са подручја које се због чистоте и незагађености може назвати и органским.

Илустрација: У воћњаку имају око 500 стабала вишње

Газдинство Здравић се налази на територији општине Брус, село Кобиље, заселак Здравићи и постоји од 2020.године у овом облику. Сво воће које тренутно имају су стари засади које је још деда засадио и у воћњацима. Раштркани због природе терена на око два хектара под шљивом, 50 ари је засађено малином и има око 500 стабала вишње.

– Заселак се налази на обронцима планине Копаоник и наша породица је овде настањена више од 150 година, па је по презимену Здравић и добило име. Наши преци су се бавили пољопривредом и воћарством и то се преносило са генерације на генерацију. Тренутно бројимо пет чланова: моје родитеље Милену и Андрију, рођеног брата Ђорђа, моју супругу Вању и мене (Владана). Док је брат посвећен максмилано газдинству, родитељи тренутно раде и у просвети. Супруга и ја смо дипломирани економисти, који су на релацији Београд – Брус и тренутно у расцепу између канцеларијских послова које имамо и предузетништва које волимо, прича Владан за Плодну земљу.

– Вишња коју имамо је облачинска, стара сорта, која је такође одлична за прераду. Од како се тата сећа, ове шљиве и вишње су ту и доказале су се погодним за раст у нашем крају. Посађене су и јабуке, дуње као и крушке у мањим количинама, углавном за личну употребу. Осим засађеног воћа, у нашем крају успева доста шумских плодова, попут дивљих боровница, дивљих купина и шумских јагода, које такође прерађујемо. Пошто ове врсте расту у слободним условима, без људске руке, може се рећи да су ово органски производи, истиче Владан.

– Код овог сирупа јако је важно да цветови буду изабрани у природи, што даље од пута и потенцијалног загађења, који би могли да утичу на квалитет и укус сирупа. Ми правимо сируп од зове са додатком лимуна који му даје посебан укус. За неколико флаша сирупа потребно је од 30 до 40 цветова, у зависности од тога клико дуго није било кише, јер је онда полен са цветова интензивнији. Мама, тата и брат су главни у процесу производње и то је све по рецептима који нису нигде записани, али постоје у нашој породици дуго, каже Владан.

Илустрација: Зову беру у природи на обронцима Копаоника и од ње праве здрав, органски сок

Ове године цвет је поранио, тако су и први цветови зове почели да се помаљају. У мају и јуну је сезона бербе и производње. А осим сирупа од зове тражени су и други сирупи, као и џемови, слатко.

– Готове производе као што су сирупи, џемови и слатко пласирамо највише на територији Београда и Новог Сада. Имамо потражњу и на територији других већих градова, али тренутно смо највише фокусирани на ова два града. Због ниске цене на откупу сировог воћа смо се и одлучили на овај корак, јер је код нас тренутно таква ситуација да откупна цена није довољна да покрије трошкове производње. Са готовим производима које ми тренутно имамо у асортиману је другачије.“

У сезони имају и помоћне раднике, највише око бербе воћа али и око прераде, који су под строгим наџором. Одлучили су се да примарни канал продаје буде преко друштвених мрежа, првенствено преко Инстаграма, где имају најбројнију заједницу. Осим тога, оглашавали су се и преко платформе која подржава мале произвођаче хране у Србији, а ускоро се надају да ће направити и званични сајт. Такође су се појављивали и на ноћним базарима организованим у Београду, где је потенцијалним купцима омогућена и дегустација.

– Али поред свега овога, лична препорука је нешто што бисмо издвојили као најважнији канал продаје, јер је најискренија и увек долази од људи у које имамо поверење. Наша тренутно највећа предност јесте што је пола нашег газдинства стационирано у великом граду на месту продаје, а пола у селу на месту производње, па се трудимо да извучемо максимално из обе ситуације, каже Владан.

„Не бисмо желели да пређемо на масовну производњу, јер сматрамо да су нас баш зато људи издвојили од неког другог произвођача, јер је сваки производ направљен на исти начин као што ми код куће за себе правимо. Планови се углавном своде на обнову постојећих садница и на модернизацију процеса производње колико је дозвољено а да ипак остане домаће.Такође, имамо доста идеја о измени и допуни производа које тренутно имамо у асортиману.

Питамо, колико значи то што су у близини ски центра.

„Што се тиче близине ски центра, директно немамо неку корист од тога, али нам ни не одмаже. Позитивно је то што је доста људи чуло за Брус због близине Копаоника. Када смо размишљали о начину испоруке, били смо свесни да лична испорука не може бити исплатива док се посао мало не развије, па смо покушали прво да шаљемо пакете брзом поштом. Због природе наше стаклене амбалаже, поред свих напора и начина паковања, нисмо имали баш позитивна искуства са куриским службама, па смо се реорганизовали. Као што смо и знали на почетку лична достава није била економски оправдана, али нам је помогла да остваримо лични контакт са људима и стекнемо додатно поверење. Нама тренутно фокус јесте на највећим градовима Београду и Новом Саду, и због количине производа које можемо да произведемо, немамо довољно капацитета да тражимо додатне купце и у осталим градовима.“

Илустрација: У понуди имају и домаћи ајвар

У понуди Здравића је и ајвар. Овај бруски је временом постао бренд.

– Бруски ајвар је велики феномен и све породице које праве домаћи ајвар успешно га пласирају. Мислимо да је тајна у томе што се ајвар прави на стари начин, само од квалитетне печене паприке, без додавања куване паприке, патлиџана и слично. А и све више људи се преселило у велике градове и немају више маме, баке и тетке на селу које би могле да им праве ајвар, а људи су жељни домаћег укуса, каже за Плодну земљу Владан Здравић.

А газдинство Здравић то и нуди. Укусе детињства.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/milena-andrija-djorde-vladan-i-vanja-zdravic-selo-kobilje-kod-brusa-sirup-od-zove-i/hd5kfjs

ФОТО: Pixabay