Пилетина на трпези уместо скупе прасетине

Од новембра у Србији због слава креће и повећана потражња за месом и месним прерађевинама. Обично то прати и раст цена, због чега печење може да има различите цене од трговца до трговца. У београдским печењарама цена прасетине је у овом тренутку од 2.000 до 2.200 динара, а јагњетине и до 3.000 динара по килограму. У једној од њих кажу да је прасетина прошле године била чак 200 динара скупља, али да се генерално у односу на прошлу године цене нису битније мењале.

– Примећујем да људи купују мање количине печеног меса, чак и за славу, а посебно током дана који нису празнични. Мислим да бих затворио печењару да нисам увео и печену пилетину која се најбоље продаје. Не чуди јер печено пиле по килограму кошта 800 динара, батаци 1.000, а то је оброк довољан за четворочлану породицу – каже продавац у једној београдској печењари и додаје да су поскупљења приметна на сухомеснатим производима и да је и у случају ових производа потрошња смањена.

У познатој чачанској печењари „Маринковић” кажу да набавка диктира цене, али да посла има и да у ово време слава иде најбоље. Прасетина је код њих 2.000 динара по килограму, а јагњетина иде и до 2.700 динара. На питање да ли је потрошња смањена, кажу да јесте још од короне, од када је и број гостију на славама преполовљен.

Илустрација: Број гостију на слава мањи, па се тражи и мање прасетине

У последњем извештају Система тржишних информација Србије наводи се да су купци прасади, телесне масе до 15 килограма, могли протеклог месеца да пазаре на свега пет сточних пијаца које су део њиховог система праћења. Нешто боља била је понуда прасади од 16 до 25 килограма. Њихова продајна цена варирала је од 360 до 500 динара за килограм. Наводи се да је и даље понуда и продаја товних свиња доста слаба на продајним местима. Доминантна цена оних од 80 до 120 килограма била је од 210 до 350 динара по килограму. Турбуленције на тржишту свињског меса не престају још од прве половине 2023. године, када је произвођачима постало неисплативо да прасиће увозе из иностранства јер је и у Европи цена висока. Додатне проблеме је на свим тржиштима направила афричка куга због које су генерално смањени сточни фондови, што је поскупело сировину. Зато је логично да имамо цене које су многим купцима недоступне. Статистика показује да просечан грађанин Србије годишње потроши око 15 килограма свињског меса, што је пад у односу на некадашњих 18 килограма. У ЕУ потрошња свињског меса је 32 килограма по становнику. Овај тренд је последица не само пада производње већ и економске кризе која погађа све више домаћинстава. Уместо свињетине, потрошачи се све чешће окрећу јефтинијем живинском месу чија потрошња расте.

Ситуација је озбиљнија код говеђег меса, где просечан грађанин Србије конзумира мање од четири килограма годишње, док је у ЕУ та бројка приближно 15 килограма. Према подацима Републичког завода за статистику, месо се у разним деловима Србије разликује и по ценама и по потрошњи. Килограм јунетине, телетине, свињетине и пилећег меса варира од града до града. Тако јунетина по килограму може да варира од 850 до чак 1.200 динара, колико је статистика забележила у Шапцу.

Илустрација: Свињско месо је најјефтиније на југу Србије, а најскупље у Новом Саду
У истом извештају се наводи да свињско месо најмање плаћају купци на југу Србије, а највише у Шумадији. Највишу цену и даље држи телетина која се креће од 1.000 до чак 1.700 динара колико је статистика забележила у Новом Саду. Најјефтинија је и даље пилетина која се креће од 280 до 320 динара по килограму, зависно од града. На овај начин пилеће месо остаје најдоступнији избор за потрошаче, што се види и у статистичким подацима који кажу да се у Србији по становнику троши годишње око 18 килограма овог меса.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/646814/sve-skuplju-prasetinu-na-trpezi-zamenjuje-piletina

ФОТО: Pixabay