Пет предлога ФАО за побољшање пољопривреде

Уз садашњи тренд раста становништва, према проценама научника, до 2050. на нашој планети ће живети више од 9 милијарди људи. Према студији коју је спровела Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФAO) човечанство ће се за нешто више од две и по деценије наћи у озбиљном проблему кад је у питању производња хране посебно кад се узму у обзир климатске промене и све већи проблем са чистом водом у многим земљама. Да би се избегла катастрофа и глад у наредним годинама и деценијама биће неопходно да дође до трансформације пољопривредно-прехрамбеног система и то кроз широку примену науке, технологије и иновација.
Према процени стручњака у ФАО већ сада је познато барем пет начина на које наука, технологија и иновације могу да учине пољопривреду отпорнијом и одрживијом у будућности.

1. Апликације у пољопривреди
Развој апликација и мобилних технологија је најбржи растући сектор у модерном добу који има широку примену у пољопривреди. Већ данас је могуће да власници газдинстава на свом мобилном телефону прате временске прилике и њихов утицај на усеве које гаје, да прецизно израчунају време кад треба да се спроведе заштита биљака од болести или глодара. Једном речју могу да прате све шта се дешава на њиви а да при томе не буду физички присутни на терену. Мали произвођачи се све више ослањају управо на апликације на мобилном телефону како би дошли до информација, али и искористили их за маркетинг, пласирање робе и тиме више зарадили. Изазов у наредним годинама биће како омогућити сиромашним земљама које немају развијену мобилну мрежу да „ухвате“ корак са напретком технологије и то примене на својим газдинствима.

Илустрација: Производња хране биће могућа и у напуштеним халама у градовима

2. Урбана пољопривреда
Према проценама светских стручњака до 2050. две трећине светске популације живеће у градовима. Зато се све више испитује могућност како искористити урбана и приградска насеља за производњу хране. Сви већи градови у свету почели су да улажу све више средстава у приградска насеља али и погодне урбане четврти где може да се производи храна. На овај начин сами градови постаће зеленији и много здравија места за живот. Осим тога произведена храна биће практично на дохват руке па ће производи од њиве до трпезе стизати у најкраћем могућем времену. Храна ће остати максимално свежа при чему се неће губити време и новац на транспорт који је све скупљи. Како саветују стручњаци један од начина за проширење урбане пољопривреде је и „вертикална производња“. За ове намене могу да се искористе старе и ненасељене зграде, бродски контејнери, подруми… Вертикални узгој хране спроводи се у контролисаним условима. У питању је аутоматизована производња у затвореном простору из помоћ хидропонике, вештачке атмосфере и ЛЕД осветљења. Производња је могућа током целе године и не зависи од временских прилика. Проблем је што је опрема за вертикални узгој још увек прилично скупа за мале произвођаче али се верује да би ово могло да се промени у наредним годинама што би довело до масовније примене овакве врсте производње хране посебно у урбаним срединама.

Илустрација: Пољопривредни производи ће се све више продавати преко интернета а све мање на пијаци

3. Интернет пијаце
Некада је удаљеност од градова за мале сеоске произвођаче био велики проблем. Тешко су долазили до информација које су важне за њихову производњу. Данас развојем интернета и дигиталних технологија удаљеност више није препрека чак ни када су у питању различити континенти. Са само неколико кликова данас је могуће сазнати све актуелне новине из пољопривреде без обзира где живите и да то применити на сопственом газдинству. Лакше је доћи и до купаца јер се тржиште хране и понуда са пијаца незаустављиво шири и преко интернета. Кад се томе дода и услуга доношења наручене хране на кућни праг јасно колико интернет олакшава приступ многим услугама у далеко већој мери него што је то раније било могуће.

4. Развој нових вакцина за животиње
Вакцине су од виталног значаја за контролу и превенцију болести код домаћих животиња од којих нека оболења угрожавају и здравље људи. Последњих година научници интензивно раде на развоју такозваних „озрачених“ вакцина које стимулишу организам животиње да развије имуно одговор на бројне болести. Технологија зрачења омогућава развој безбедних вакцина за животиње јер отклања потребу за хемијским једињењима која се обично користе за деактивацију микроорганизама као што су вируси. Овакве вакцине за животиње подржавају сточарску индустрију у земљама у којима болест представља препреку одрживој производњи.

Илустрација: Све више ће се развијати вакцине за заштиту домаћих животиња

5. Надоградња ланаца вредности
Производња хране од њиве до трпезе обухвата читав спектар људи различитих профила. Од примарног произвођача до крајњег корисника односно купца храна пролази кроз читав ланац и уколико само једна карика затаји читав систем долази у опасност. Њихова одрживост почива на економским, друштвеним и еколошким компонентама и сваки аспект који је лошији може утицати на одрживост на било ком или свим овим нивоима. ФАО подржава одрживи развој вредности ланца исхране који посматра холистички и повезује произвођаче са потрошачима. Такође, ФАО помаже кључним играчима у ланцу вредности да идентификују области подбачаја и интервенишу у складу са тим.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay