Откривамо шта значе ознаке на етикетама на флаши вина

Одабрати добро и кавлитетно вино није ни мало лако осим ако нисте стручњак за ово пиће. Већину људи збуњују разне ознаке на етикети па вино купују на основу године бербе јер су некад негде чули да што је вино старије то је боље. Међутим, како упозоравају стручњаци година бербе може бити варка уколико не знате каква је конкретно била у винској производњи у земљи чије вино бирате. А, то вероватно не знате.
Агробизнис магазин вам открива шта значе ознаке на етикетама на флаши, на шта треба да обратите пажнју како бисте брзо и једноставно одабрали најбоље вино.
1. Година бербе
Година бербе на етикети је увек референца за годину када је грожђе убрано. Ово је важно јер нам омогућава да разумемо каква је била одређена сезона, да ли је била врућа и сува током бербе или је време било хладно и влажно. Датум на етикети није година када је вино флаширано већ кад је грожђе убрано. Постоје велике разлике у зависности од врсте вина као и технологије његове производње које се разликују од региона до региона или од произвођача до произвођача. Некад може проћи и неколико година између датума бербе и флаширања, чак и дуже за неке врсте шампањца.

Илустрација: Вина се најчешће праве од мешавине више сорти с тим је на етикети означена она која је доминантна и даје укус вину
2. Географско порекло
Што је специфичнија географска ознака на етикети, то ће вино бити боље. Ово је субјективно, као и укуси. Осим земље важно је да на етикети пише и регија из које долази. Чак и вина унутар одређене регије могу бити различита и специфична у зависности од одређеног села чак и винограда.

3. Врста грожђа или мешавина
У Сједињеним Државама, Аустралији, Новом Зеланду, Чилеу, Аргентини и другим произвођачима ван Европе вина се обично означавају по грожђу од којег су направљена. Али чак и кад је назначена одређена сорта грожђа не значи да је у боци вино искључиво од те сорте. Вина се најчешће праве од мешавине више сорти с тим је на етикети означена она која је доминантна и даје укус вину. Вино направљено од мешавине више сорти грожђа најчешће је омогућава винару да извуче максимум из сезоне и понуди купцима специфичан укус свог пића.
4. Имена места
Када се име одређеног региона налази на етикети, то не значи само да је направљено од грожђа које је расло у том селу . Често постоје додатни прописи који дефинишу одређени регион, као и надморску висину на којој је грожђе расло. На пример, Atlas Peak AVA у Напа долини може се појавити на етикети само ако су грожђе расле између 121,92 и 792.48 метара надморске висине.

Илустрација: Многа вина ће на полеђини етикете прецизирати колико су старе лозе од којих је добијено грожђе за то вино

5. Шта значе IGT, DOC, DOCG, AOC, AOP?
Љубитељи италијанских и француских вина препознаће ова слова која се појављују на етикетама винима из обе ове земље. Ове ознаке нам говоре да вина долазе из контролисаних или заштићених места у којима се придржавају специфичних правила и прописа који се односе на узгој грожђа и прављење вина у њима. Најчешће је прописано колико винове лозе по ару (или хектару) може бити засађено, дозвољеним праксама наводњавања, времену проведеном у бурадима или боци пре него што дођу на тржиште.

6. Стара лоза
Не постоји правна дефиниција старе лозе (“vieilles vignes”) иако на многим етикетама пише ова ознака. Многи винари то раде зато што се верује да што је винова лоза старија то је изражајни укус грожђа и самог вина. Старе винове лозе производе мање грожђа али је већа концентација укуса па и вино боље. Многа вина ће на полеђини етикете прецизирати колико су старе лозе од којих је добијено грожђе за то вино. Старе лозе су оне које имају више од 30, 50 или чак 100 година у неким ретким случајевима.

Илустрација: Танини су кључни састојак у структури црвеног вина заједно са киселошћу

Како танини чине црвено вино неодољивим?
Танини у вину потичу претежно од грожђаних кожица. Могу се наћи у петељкама и семенкама, а неки произвођачи, посебно они који праве Pinot Noir остављају петељке на грожђу управо због танина и како би додатно изградили структуру вина. Важно је напоменути да постоје танини у храсту, па бела вина која ферментишу и одлежавају у храстовом бурету, попут Chardonnay повремено имају суптилно приметне танине који потичу од храста, посебно ако је буре ново.
Танини су кључни састојак у структури црвеног вина заједно са киселошћу. То је компонента црвеног вина која оквирно обухвата воћне и пикантне ноте. Уколико је вино намењено за одлежавање и старење танини му то омогућавају. Танини уравнотежују масти и протеине у храни, што уједно омекшава њихову перцепцију, зато се црвена вина богата танинима најчешће пију уз јела од говедине која појачава укус овог вина и обрнуто. Важно је напоменути да није сваки танин исти зато што се развијају и сазревају током сезоне. Грожђе убрано прекасно често показује танине који имају “дрвенасте” карактеристике, док оно убрано у оптималној фази зрелости показује танине који имају нејасно слађи карактер, иако танини заправо никад нису “слатки” на исти начин као, рецимо, зрело воће. Зато вина која су предвиђена за одлежавање имају другачији укус кад су тек направљена и након одлежавања, јер током стајања танини сазревају и омекшају, пише сајт Food and wine.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay