Представници Удружења грађана „Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије“ добили су осам посланичких мандата у оквиру студентске листе, чиме је организација која је годинама своје захтеве испостављала на улици добила прилику да утиче на аграрну политику и кроз институције. Међутим, гостовање Милете Сланкаменца у Дневнику, у разговору са новинарком Маријом Миладиновић Лисов, отворило је питање да ли иза политичког успеха стоји и конкретан програм за решавање проблема српске пољопривреде.

Сланкаменац је, говорећи о изостанку исплате другог дела подстицаја по хектару, оценио да је основни проблем лоша законска регулатива, односно недовољно јасно дефинисана правила о износима и роковима исплате.

„Крива је лоша законска регулатива“, рекао је Сланкаменац, наводећи да је његово удружење на тај проблем указивало претходне четири године.

Ипак, у разговору је потврдио и да су поједина повећања подстицаја била резултат притиска пољопривредних удружења.

„Да, јесте, нешто је постигнуто на улици. То је истина“, признао је Сланкаменац.

Управо ту се отвара једно од најважнијих питања за будуће посланике Иницијативе. Ако су повећања подстицаја била резултат протеста, а сада се указује на недостатке система у којем су такве одлуке доношене, да ли ће представници удружења преузети и део политичке одговорности за захтеве које су постављали?

Наравно, одговорност за доношење прописа, планирање буџета и исплату подстицаја припада надлежним државним органима. Али то не ослобађа организације које су инсистирале на одређеним мерама обавезе да објасне како би те мере дугорочно финансирале.

Од блокада путева до Народне скупштине

Сланкаменац је током гостовања настојао да политички ангажман представника Иницијативе прикаже као последицу незадовољства обичних грађана досадашњом политиком.

„Обичан човек је ушао у политику јер му се згадило више да у овој земљи гледа само интересне појединце који мисле само на моћ, само на новац“, поручио је.

Међутим, улазак у парламент подразумева и промену позиције. Представници Иницијативе више неће бити само организатори протеста и критичари државних мера, већ и народни посланици од којих јавност има право да очекује законске предлоге, аргументе и конкретна решења.

Осам мандата није занемарљив политички резултат. То је довољан број посланика да се организовано покрећу теме, подносе предлози и амандмани, постављају посланичка питања и захтевају одговори надлежних институција.

Зато ће бити занимљиво видети да ли ће Иницијатива наставити да делује пре свега као протестна организација или ће изградити препознатљиву парламентарну аграрну политику.

Који је програм осам нових посланика?

Иако је Марија Миладиновић Лисов поставила питање шта Сланкаменац очекује од будућег министра пољопривреде, конкретан програм Иницијативе није представљен. Уместо одговора о приоритетима нове аграрне политике, разговор је враћен на разлоге уласка пољопривредника у политику и њихову подршку студентском покрету.

Остало је нејасно да ли ће осам посланика инсистирати на задржавању свих досадашњих подстицаја, да ли ће тражити њихово додатно повећање и из којих извора би се обезбедио новац.

Ко је пољопривредницима обећао 17.000 динара које нико није гарантовао: Шта откривају изјаве Гламочића, Богданов, Филиповића и Сланкаменца?

Није објашњено ни како би се решавали проблеми сточара, воћара, повртара и малих породичних газдинстава, чији се интереси не морају увек поклапати са захтевима великих ратарских произвођача.

То су питања на која би представници Иницијативе морали да понуде одговоре, посебно ако желе да наступају као политички представници пољопривредника широм Србије.

Да ли осам посланика представља све пољопривреднике?

Посебно занимљив део гостовања односио се на регионалну заступљеност нових посланика. Новинарка је отворила питање чињенице да већина долази са простора северно од Саве и Дунава, где су структура газдинстава, величина поседа и производни приоритети често другачији него у централној и јужној Србији.

Сланкаменац је такве примедбе одбацио, наводећи да Иницијатива шири своје деловање и да је формиран огранак у Шумадији.

Ипак, оснивање огранка није исто што и представљање интереса свих пољопривредних произвођача.

Српска пољопривреда није само ратарство, нити су проблеми произвођача пшенице и кукуруза идентични проблемима млекара, малинара, повртара или произвођача у брдско-планинским подручјима.

Зато је оправдано поставити питање на основу којих критеријума су бирани кандидати, каква је њихова стручна и производна структура и на који начин ће обезбедити да се у парламенту чују и интереси пољопривредника који нису чланови Иницијативе.

Осам посланичких мандата освојених у оквиру студентске листе представља политички легитимитет за парламентарно деловање, али не и аутоматски мандат да се говори у име свих пољопривредника Србије.

Критика министра без одговора на суштинско питање

На питање о оцени министра пољопривреде у техничком мандату, професора др Драгана Гламочића, да су повећања субвенција и проширење површина за остваривање подстицаја створили додатне обавезе за аграрни буџет, Сланкаменац је одговорио критиком министровог ранијег ангажовања.

Навео је да је Гламочић био упознат са дешавањима у пољопривреди и да не жели даље да коментарише његов рад.

Међутим, суштинско питање остало је без потпуног одговора: да ли је могуће истовремено повећавати износе субвенција, проширивати број корисника и гарантовати редовну исплату без јасно утврђених извора финансирања?

Критика министра јесте легитимна, али сама по себи није замена за алтернативни модел аграрне политике.

Од захтева до одговорности

Улазак осам представника Иницијативе у Народну скупштину могао би да буде значајна прилика да се проблеми пољопривреде чешће и озбиљније разматрају у парламенту. Присуство људи који се непосредно баве производњом може допринети квалитетнијој расправи о аграрним прописима.

Међутим, досадашња улога организатора протеста не гарантује и успешан парламентарни рад.

До сада је било могуће захтевати веће субвенције, блокирати путеве и тражити хитне уступке. Сада ће се од представника Иницијативе очекивати да објасне колико њихови предлози коштају, коме су намењени, какве ефекте доносе и одакле ће новац бити обезбеђен.

За почетак, било би корисно да јавности представе свој први законски предлог у области пољопривреде, финансијску процену његове примене и приоритете за прву годину парламентарног рада. Јер политички успех на изборима није исто што и успех у решавању проблема пољопривредника.

Осам мандата представља прилику, али и обавезу. После година у којима су од државе тражили одговоре, представници Иницијативе сада ће морати и сами да их понуде.

Извор: РТС

sr_RSSerbian
Close

Cart

Нема производа у корпи.