За разлику од почетка овог века, када су се произвођачи кошница у Србији могли „пребројати на прсте једне руке“, последњих петнаестак година на тржишту су се појавили предузетници, углавном из света пчеларства, који су у овај посао уложили много знања и новца. Међутим, због огромних поремећаја на тржишту меда код нас и у свету, произвођачи кошница који су у међувремену постали и успешни извозници, сада бележе значајан пад продаје. Насупрот томе, и даље је стабилна тражња за урбаним кошницама које нису намењене професионалним пчеларима, већ онима који се производњом меда баве из хобија.
Упоредо са замахом пчеларства у Србији, број кошница је од 2008. до 2018. растао у просеку за 43,7 хиљада годишње, па је све више људи покретало њихову производњу.
Потом се, сплетом несрећних околности, ситуација потпуно преокренула.
Подаци Републичког завода за статистику показују да је 2018. у нашој земљи било 29.928 пољопривредних газдинстава која се баве пчеларством, али је тај број прошле године пао на 29.667. С друге стране, исти извор наводи да је у том периоду растао број кошница са пчелама – у 2021. широм земље било их је 976.000, наредне године за хиљаду више, а прошле године чак 1,1 милиона.
Из ових података би се на први поглед могло закључити да се пословање погоршало само пчеларима али не и произвођачима кошница, али потоњи демантују ту тврдњу.
Илустрација: Произвођачи кошница зависе од пчелара, па и они осећају њухове проблеме
Пала продаја и у Србији и у иностранству
Породица Ђурић из села Меховине код Шапца већ деценијама се бави пчеларством, продајом пчеларске опреме и производњом кошница, у коју су ушли када су одлучили да прошире пчелињак.
„Те 1995. на тржишту није било довољно квалитетних кошница. Пошто је мој отац имао столарску радионицу и искуство у обради дрвета, почели смо да их производимо прво за сопствене потребе. Кошнице се праве од дрвета, углавном од чамовине која мора бити добро осушена. У њима се држе рамови, за којима је такође у то време постојала велика тражња, тако да смо убрзо и њих почели да производимо“, прича за Бизнис и финансије Зоран Ђурић, оснивач СЗТР „Медена плус“.
Кошнице и рамови се праве од различитог дрвета, на различит начин, па Ђурићи за њих нису могли да користе исте машине. Зато су потребну опрему куповали постепено, од сопствене зараде. Данас имају око 50 машина и двадесетак радника. Постали су један од већих произвођача у Србији, из чијих погона излази неколико хиљада кошница и више од милион рамова годишње.
„Када смо улазили у овај посао, произвођаче кошница на нашем тржишту сте могли избројати на прсте једне руке. Међутим, пре 15 година је започела експанзија пчеларства, а број произвођача кошница је достигао неколико десетина“, наводи Ђурић.
Али, у последњих неколико година пчеларство је запало у кризу, којој су кумовали пандемија, лоши временски услови за испашу пчела, раст увоза меда лошијег квалитета, драстичан пад цене меда… Све то је утицало на смањење тражње за кошницама на домаћем и на страним тржиштима на које „Медена плус“ извози.
„Ја заиста не могу да коментаришем квалитет или цену меда, јер нисам ни тржишни инспектор ни економиста. Али могу из своје перспективе да кажем да су све наведене околности веома негативно утицале на произвођаче и пчелињих производа и пчеларске опреме. Ми се за сада држимо и надамо се да ће посао опет кренути на боље, али смо за сваки случај почели да улажемо и у брендирање нашег меда, како не бисмо зависили само од производње кошница“, каже Ђурић.
Илустрација: Посао је ишао добро све до пандемије, када су кренуле ланчане невоље
„Не стављај сва јаја у исту корпу“
Сличну оцену о тренутном стању на тржишту износи и Ненад Филиповић из Ужица. Он такође потиче из породице пчелара, која се тим послом бави већ пола века. Ненад и његова сестра су одлучили да се поред производње меда окушају и у снабдевању пчелара, па су 1996. отворили продавницу пчеларске опреме и пчелињих производа „Пчеларство Филиповић“.
Уочивши да пчеларство добија замах у Србији, Ненад је пре десетак година са својим пријатељем Душком Главоњићем започео и производњу кошница и рамова у предузећу „ДГ-Медис“.
„У том тренутку на тржишту није било довољно кошница високог квалитета. Оне по правилу имају мало јачу цену али и дуже трају, па су дугорочно исплативе. Из тог разлога смо покренули њихову производњу и једно време радили са великим успехом“, истиче Филиповић за Б&Ф.
Двојица пословних партнера су претходно морала да уложе много новца у простор и опрему за производњу, заштиту запослених на раду и све дуго што захтева легално пословање.
„Зато смо подигли кредит, који смо враћали четири-пет година, и тек после тог периода смо почели да послујемо у озбиљнијем плусу“, прича Филиповић.
Посао је ишао добро све до пандемије, када су кренуле ланчане невоље. Дрво, које представља главну сировину за производњу кошница, драстично је поскупело, а уследили су и поремећаји на тржишту меда, што је узроковало и пад продаје кошница у земљи и иностранству.
„Не знам шта је узрок свих ових проблема. Неки људи кажу – климатске промене. Истина је да временски услови последњих година нису били добри и да је произведено мање меда него раније, али чак и то мало није могло да се прода на тржишту“, истиче Филиповић и оцењује да је проблем вероватно много сложенији.
Коментаришући колико се лошије пословање пчелара одржава на производњу кошница, наш саговорник наводи и податак да је „Медис“ пре неколико година у сезони ангажовао од 10 до 12 радника, а сада само пет-шест.
„Срећа у несрећи је што ја производим и мед и пчеларску опрему, односно што нисам ’ставио сва јаја у исту корпу’. Јер, искрено, не сећам се када је била гора ситуација у нашој делатности. Гледам како се пчеларске радње по Србији затварају и не могу да верујем да је наша остала једина у целом златиборском округу“, резигнирано констатује Филиповић.
Илустрација: Некад су кошнице више извозили и у иностранство
Продаја урбаних кошница не пада
Ситуација је потпуно другачија на тржишту урбаних кошница, које нису намењене професионалним пчеларима, већ хобистима.
То потврђује искуство доктора пољопривреде Слободана Долашевића, који је заједно са својом супругом Маријаном и њиховим породичним пријатељем Предрагом Кнежевићем 2014. године основао предузеће „Golden Bee“. Ова београдска фирма производи биолошки материјал за пчеларе – матице, матичњаке и ројеве – као и и мед, а у међувремену је развила и потпуно нови производ: урбану кошницу за пчеларе аматере.
Модуларна кошница „Beeamond“ је практична за употребу, може да се надограђује, а пошто је направљена од клирита, кроз њу је могуће гледати како настаје мед. Безбедна је за употребу, јер пчеле из кошнице излазе кроз рупе на зиду налик онима за клима уређаје и враћају се истим путем када прикупе материјал за производњу меда.
„У њој не добијате велику количина меда, у просеку килограм по једној кошници, мада је можете и надоградити како бисте повећали производњу. Али то је прави мед, настао пред вашим очима. Можете добити и друге пчелиње производе, попут прополиса или пчелињег отрова који се користи, на пример, у лечењу мултипле склерозе. Такође, на кошницу можете ставити и наставак за инхалацију како бисте удисали ваздух који повољно утиче на имуни систем здравих особа, али и на оне са респираторним обољењима“, каже за Б&Ф Маријана Долашевић, менаџерка производње у овој компанији.
Предузеће је у развој овог производа уложило сопствена средства, а захваљујући гранту компаније „Филип Морис“ у износу од 50.000 долара, набавило је CNC машину. „Она нам је олакшала посао, али само донекле јер кошница има 389 делова које ручно склапамо нас троје. Зато нам је за производњу једне потребно неколико дана“, објашњава Маријана.
„Golden Bee“ продаје своје кошнице на домаћем и страним тржиштима, од Словеније, Хрватске, Италије, Норвешке и Литваније у којој има и свог дистрибутера, до Саудијске Арабије. Ускоро ће се проширити и на америчко и канадско тржиште. Продаја им, кажу, не пада, пре свега зато што не раде за професионалне пчеларе већ за општу популацију, а њихови највећи купци су компаније које воде рачуна о одрживом пословању.
Извор: https://n1info.rs/biznis/proizvodnja-kosnica-u-srbiji-od-svitanja-do-sumraka/