Од мале парцеле до фирме са 9 запослених

Пољопривредник Драгиша Ђорђев из банатског места Уљме бави се пољопривредом од 1998. године. Пре него што је одлучио да се посвети овом послу, живео је и радио у Швајцарској. Као изузетно вредан и способан човек, зарадио је доста новца и могао да настави да и даље живи и ради тамо, али га је увек вукла жеља да се врати у домовину и опроба у пољопривреди. Пошто је одрастао у земљорадничкој породици, наследио је од родитеља четири јутра земље и почео да је обрађује. У Уљму је долазио у пролеће пред сетву и у јесен пред жетву. Пошто није био стално ту, у почетку је имао радника који је радио све послове и одржавао пољопривредне машине које је тада имао. Временом је од зарађеног новца куповао мало-помало земље сину и себи и тако је дошао до 150 јутара. Данас Ђорђеви обрађују укупно око 300 ха, где гаје највише сунцокрет и кукуруз. Сунцокрет је ове године био посејан на 110 ха, а кукуруз на 120 ха.

– Ове године сунцокрет је подбацио на горњем терену зато што смо у комасацији добили разне ситне њиве, које су биле запуштене, нису ђубрене, па се то јако одразило на принос – истиче наш саговорник.

– На доњем терену је било мало кише и ту је принос био нешто бољи. Кукуруз је дефинитивно подбацио. Раније сам имао добре приносе, јер издашно ђубрим њиве. У добрим годинама сунцокрет је рађао око 3,5 тона, а кукурз до 11 тона по хектару, зависно од предусева. На њивама где је пшеница предусев може да се очекује више.

Илустрација: Принос сунцокрета је подбацио 

У производњи ратарских усева Ђорђеви поштују све агротехничке мере, а много му користе и стручни савети које добија од стручњака вршачког “Агрозавода”. Обавезно поштује каренцу и планира да њиве ђубри стајњаком.

Своје знање и радне навике трудио се да пренесе на сина Владимира и укључивао га је полако у послове везане за пољопривреду. Да би му обезбедио сигуран посао и да би олакшао складиштење и продају пољопривредних производа, Драгиша је решио да оснује фирму и уложи уштеђевину коју је имао у изградњу силоса. Тако је пре девет година настала фирма ДОО “Владица комерц”, која се бави откупом и сушењем житарица – пшенице, кукуруза и сунцокрета. Капацитет силоса је шест хиљада тона.

Данас је то озбиљна и угледна фирма са девет запослених, у којој сви раде сложно као један јер, како каже, слога све уради. Имали су 117 коопераната, углавном из Уљме и околних села, а сада су то смањили на 52. Пољопривреднике снабдевају репроматеријалом преко фирме, а онда од њих откупљују житарице и складиште у силосима и после их продају. Немају стриктног купца, продају оном ко се први јави и плати на време. Код њих, како каже, ниједан камион не може ни празан да се помери док паре нису легле на рачун.

– Откако смо основали фирму, олакшали смо посао – каже овај угледни пољопривредник. – Немамо везе са другим фирмама, не морамо да чекамо на ред да се искипује роба, да се измери влага и сами одлучујемо кад ћемо продавати житарице, зависно од цене на тржишту. То је све наше, али морамо да водимо рачуна и држимо се правила и закона, јер тако једино можемо да опстанемо.

Илустрација: Нема кукуруза без издашног ђубрења њиве

Наш саговорник каже да је задовољан откад су основали фирму, али мисли да увек може боље. Велики проблем је са радном снагом.

– Требало би да имам бар двојицу-тројицу тракториста, јер радим сам и из једног трактора седам у други. Некад радим и 12 сати и ноћу. Син ми помаже тако што спреми машину. Није проблем плаћање, већ да се нађе квалитетан тракториста који хоће да ради, а не да тражи слободан викенд. Пољопривреда је фабрика под ведрим небом и посао не може да чека. Тешко је наћи поузданог радника и дати му да вози комбајн који кошта 200 хиљада евра – каже Драгиша Ђорђев.

Ђорђеви имају савремене пољопривредне машине и све послове обављају механизовано. Недавно су купили и сејалицу са 12 редова са навигацијом, аутопилотом, дуплим гумама… Имају још девет трактора, две приколице, прскалице, комбајн… Пољопривредне машине су куповали из сопствених средстава, а кад је било потребно и задуживали се код банке. Труде се да то ипак не чине и да купују робу од својих пара, да не би због неизвесне ситуације доспели у губитке.

Овај угледни пољопривредник је напунио 62 година и планира да се повуче, а све послове и фирму препусти сину. Пошто имају 150 јутара сопствене земље, могли би да је дају у аренду и од тога лепо живе. У њиховом атару за закуп једног јутра плаћа се до 350 евра по јутру. Међутим, ова породица је навикла да ради и унапређује посао, јер то је, како кажу, оно што их одржава.

Аутор: С. Вукелић

Извор: https://poljoprivrednik.net/newsdetails/67601ac7f34573c560bf18ed/Od-male-parcele-do-velikog-biznisa