На скупу малинара које је организовало удружење „Виламет“, у Ариљу, био је присутан велики број произвођача. Њих око шест стотина уз представнике Министарстава, Иинститута Чачак, председника и заменика председника општине Ариље, извозника малина ИТН Групе, расправљали су о наредној сезони, цени малине и субвенцијама. О овом проблему са присутнима нису разговарали представници хладњачара, изостали су са састанка пренео је портал Добро јутро.
Са састанка је, како је ситуација у малинарству ургентна, послат захтев Министарству и Привредној комори, да у наредних седам дана позову хладњачаре/извознике и организују састанак где ће хладњачари коначно рећи која је то почетна цена у откупу за 2024. годину. Тражено је још и да министарство достави податак по којој се цени у последњих пет месеци извози малина из Србије, као и да се размотри повећање субвенција за малинарство.
Председник удружења ’’Виламет’’ из Ариља, Милета Пилчевић, задовољан је одзивом малинара и присуством представника Министарства пољопривреде, али је разочаран што се нису одазвали откупљивачи који диктирају цену ’’црвеног злата’’.
Први човек Ариља, Предраг Маслар, захвалио се представницима министарства и других институција, произвођаћима и свима који су учествовали у конструктивном разговору о превазилажењу проблема у области малинарства пренела је Инфолига.
Директор Института за воћарство Чачак, Дарко Јевремовић, истакао је да према њиховој рачуници произвођачка цена на принос од 10 тона, где су урачунати сви трошкови материјала и рад, је 240 динара по килограму. Уколико су засади мањи, цена је виша и обрнуто.
Раније је на порталу Нова.рс објављено да је Институт за воћарство у Чачку направио је рачуницу произвођачке цене малине у 2024, коју стручна јавност види као рационалну, али са којом се произвођачи уопште не слажу. Због тога је екипа јутарњег програма “Пробуди се” решила овога јутра да посети Институт за воћарство где се нашао Небојша Јовановић, репортер ТВ Нова.
Произвођачи кажу да је свака цена испод 350 динара неисплатива, а са друге стране Институту је изашао са ценом од 160 до 240 динара, зависно од приноса.
Југмедиа.рс: Дугови за малине иду на суд
Предузеће за откуп воћа „Лукоwа“ из Београда је преко више посредника и власника хладњача неколико година откупљивала је малине, јагоде, купине и друго воће на југу Србије, али од 2022. ово предузеће касни са исплаћивањем физичким лицима, односно, домаћинствима, али и предузетницима, па ојађени воћари, од Прокупља преко Лесковца до Врања, пишу тужбе надајући се да ће на овај начин наплатити свој зној.
На овај корак су се одлучили највише због великих дуговања из 2023-ће, као и због тога што је ова фирма прекинула све контакте са дужницима.
„Не постоји други начин. Њиховим обећањима нико више не верује, а од јесенас су престали да се јављају и на телефоне“, прича за Југмедиу неколико произвођача и власника пољопривредних задруга.
Игору Ивановићу из Доњег Синковца код Лесковца дугују 800.000 динара из 2023.године.
„Тужио сам их крајем прошле године, а у јануару ове сам платио таксе и извршитеља. Преварили су све кога су могли и нас произвођаче и предузетнике“, каже и додаје да зна произвођача из Прокупља који је тужио ову београдску фирму за дуг од 16,5 милиона динара.
„Сада му сваке недеље исплаћују по 500 хиљада динара“, вели, а потврђује и наш саговорник из Прокупља Зоран Станисављевић, коме „Лукоwа“ дугује близу три милиона динара.
„Послао сам им опомену пред утужење на коју нису одговорили, па сада спремам тужбу. На овакву бахатост и безобразлук нисам наишао, а овим послом бавим се деценијама“, јада се власник предузетничке радње „Лола“. Породица Стаменковић из Лесковца се годинама бавила производњом малина на једном хектару. Са „Лукоwом“ је почела да сарађује 2022., а због неисплаћеног дуга и због стреса којег имају с том фирмом, недавно су отрсили цео засад и више неће да гаје малину.
„И те 2022. године су каснили са исплатама уз 1000 наших позива, али 2023. година је била очајна. Исплатили су већи део током године, а остали дужни пола милиона. Нисам имао нерве да им и даље пишем мејлове јер се на телефоне нису јављали, па сам их недавно тужио“, прича Марко Станковић.
На суду са Београђанима је и Горан Павловић из Белог Потока код Вучја, као и предузеник „Боле“ из села Гргуровац.
Саговорници Југмедие немају преглед о томе колики је број јужњака остао неисплаћен али верују да су сви који су пословали са „Лукоwом“ остали „кратки“, а њихова незванична процена је да је реч о 20.000 људи.
„Нама су причали да је та фирма најпре ојадила произвођаче у Мачви, па су прешли на југ Србије. Можда су мислили да смо мало простији па ће нас лако изиграти. Ми смо само били стрпљиви, а нисмо ни прости ни глупи. Мораће до динара да нам исплате или ћемо их отерати у стечај или ликвидацију“, одлучни су ојађени воћари.
Они, заправо,никада нису могли да се чују са власником или директорима „Лукоwе“, већ са њиховом представицима на југу Србије, а помињу неколико, најчешће име Мирослав, Бранислав и Бојан.
Југмедиа је покушала да добије власника „Лукоwе“, два директора и централу те фирме, а све бројеве нашла преко Гугла. Међутим, нико се није јављао. Упутили смо и питања путем мејла, па чекамо одговор. Цела вест овде
English
French
German
Italian
Serbian