Ово су најуспешнији произвођачи јабука и коштичавог воћа у Србији

Јабука се у Србији гаји на више од 25.000 хектара. Према речима стручњака, у средње родним годинама произведе се око 400.000 тона, а принос достиже и више од 15 тона по хектару. За домаће потребе довољно је око 220.000 тона јабука.

Србија тренутно највише јабука извози у Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Шпанију, Португалију и Велику Британију. Само у августу и септембру прошле године у Индију је извезено 1.500 тона јабука, а извоз на Блиски исток седам пута је већи у односу на Руску Федерацију, где је воћарима годинама било највеће извозно тржиште.

Експерт за пољопривреду и прехрамбену индустрију пројекта Велика мала привреда (USAID) Златко Јовановић у разговору за Бизнис.рс каже да је извоз пољопривредних производа прошле године био мањи за 200 милиона евра у односу на 2022, што се највише осетило у сектору воћарства.

– Након вишегодишњег раста, у 2023. години је извоз воћа и поврћа из Србије био скоро 100 милиона евра мањи него 2022. Главни узроци пада су мањи извоз на тржиште Русије, инфлација која погађа све ланце, али и генерално пад потрошње на великим тржиштима – објашњава Јовановић.

Он као пример наводи сектор јабука, где су цене у у просеку остале исте, али је због мањих количина извоз са више од 100 милиона евра у 2022. пао на око 80 милиона прошле године, те смо само у том сектору изгубили 20 милиона евра.

– Највећи проблем је у томе што наше кључно тржиште – Русија, постаје све мање доступно, што због конфликта, што због њихових брзо растућих производних капацитета. Ми смо изгубили у последњих пет година отприлике половину тржишта јабуке у Русији. Са друге стране, осетно расту нека друга тржишта као што су Саудијска Арабија, Велика Британија и Блиски исток – истиче Јовановић.

Илустрација: Расте извоз јабука у Саудијску Арабију

Слична ситуација је и у сектору коштичавог воћа, јер је количина робе која је извезена у 2023. на тржиште Русије драматично мања него у претходних пет година. За те културе брза диверсификација тржишта је преко потребна, у неким случајевима и промена сортимента.

Укупни приходи у делатности гајења јабучастог и коштичавог воћа у 2020. години износили су 9,18 милијарди динара (9.188.075.000), у 2021. износ је био 11.042.210.000 динара, а у 2022. години приход је премашио 13 милијарди динара (13.028.168.000).

Према подацима бонитетне куће CompanyWall, гајењем јабучастог и коштичавог воћа у Србији се бави 275 фирми.

Најуспешније предузеће, према добити у 2022. години, у овој делатности био је Златни Плод СП д.о.о из Синошевића. Ова млада фирма почела је са радом 2019. године, а успех је забележила у релативно кратком року када је од минуса од 757.000 динара у 2020. години дошла до 659.000 динара у 2021. Пословни резултат од 187.589.000 динара у 2022. години ставио је ово предузеће на прво место листе најуспешнијих у делатности гајења јабучастог и коштичавог воћа.

Илустрација: Уједначен квалитет и структура вишања 

На другом месту најуспешнијих налази се Фруеко д.о.о из Новог Сада. Из ове компаније поручују да имају традицију пословања дужу од 35 година у воћарству и виноградарству. Прекретницу у пословању Фруеко доживљава 2006. године када су засађени воћњак крушке и ораха у Шиду. Исте године подигнута је УЛО хладњача капацитета 3.000 тона. Када је реч о пословном успеху, он се у последње три године није много мењао. Добит компаније Фруеко износила је 101.221.000 динара у 2020. години, затим 110.980.000 динара у 2021. години, да би до другог места листе CompanyWall, дошла са резултатом од 110,2 милиона динара у 2022.

Треће место најуспешнијих у делатности гајења јабучастог и коштичавог воћа заузима Подрум Палић хладњача д.о.о. Из ове фирме наводе да њихова понуда обухвата висококвалитетне производе који се замрзавају и пакују у врло кратком временском року. Подрум Палић хладњача бави се гајењем вишања.

– Вишње долазе са наших плантажа које се простиру на више од 100 хектара широм Војводине, чиме се обезбеђује уједначен квалитет и структура финалног производа. Замрзнута вишња се производи од здравих, целих и свежих плодова, уједначеног квалитета, без нечистоћа. Вишње пролазе кроз процес прања, сортирања, калибрирања и искоштичавања. Вишња се производи као дубоко замрзнута вишња без додатних шећера, адитива и вештачких боја – објашњавају из ове компаније.

Треће место на листи најуспешнијих Подрум Палић хладњача заузела је захваљујући добити из 2022. године од 60.884.000 динара, што је уједно и најбољи пословни резултат у последње три године. У 2020. остварено је 1.478.000 динара, док је у 2021. добит износила 5.022.000 динара.

Извор: https://www.agrotv.net/prihodi-proizvodjaca-jabucastog-i-kosticavog-voca-rastu-i-pored-pada-izvoza/

ФОТО: Pixabay