Ово воће доноси одличну зараду, није захтевно а имамо идеалне услове за узгој

Гајење ораха у Србији има дугу традицију. Колико је ова воћка цењена у нашем народу говори и податак да постоје бројна насеља чији је назив изведен из речи орах. Мало је познато да је Србија између два рата била један од највећих извозника ораха на свету, док се данас ово коштуњаво воће махом увози. Међутим, последњих година ситуација се мења, све је више плантажа ораха јер по питању земљишних и климатских услова Србија је изузетно погодно тле за ово воће. Број родних стабала у Србији премашује 2 милиона, па наша земља спада у првих 15 светских произвођача овог коштуњавог воћа.

Селекција ораха
Највеће плантаже ораха налазе се на 100 – 400 м надморске висине, мада их има и у централном делу Србије и на југу, што значи да се ова воћка може гајити у свим воћарским реонима наше земље. Како пише др Слободан Церовић са Пољопривредног факултета у Новом Саду орах је у Србији вековима размножаван генеративно, што је створило хетерогену популацију где је свако стабло посебан генотип. Гледано на овај начин читава Србија селекционо поље.
Иако је међу српским воћарима тренутно најпопуларнији амерички чендлер, мало је познато да постоје и домаће сорте које по квалитету не заостају са светским, напротив. Бавећи се истраживањима ораха у Србији последњих пет и више деценија стручњаци су издвојили неколико сорта и то на основу следећих параметара – квалитет плода, висока родност, касни почетак и рани завршетак вегетације, висока отпорност на болести … Све ове сорте створене су на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

Илустрација: Србија је између два рата била један од највећих извозника ораха на свету

Шампион има средњу бујност стабла, вегетација почиње крајем априла, а принос је и до 43 килограма ораха по стаблу. Плод је веома лепог облика, масе око 14 г, језгро светле боје, садржи око 67% уља и 18,6% протеина и има изузетну отпорност на ниске температуре. Срем – вегетација ове сорте започиње средином априла, има крупан плод тежак више од 15 грама, танку и скоро глатку љуску. Језгро је лепе светле боје, са око 66% уља и 17,4% протеина и спада у сорту високе родности. Тиса је рацемозна сорта ораха. У цвасти има и до 20 женских цветова, али због врло крупног плода, у грозду буде максимално 7 – 8 плодова. Има крупан плод округлог облика, али језгро не испуњава најбоље љуску. Но, због танке љуске, рандман је доста висок (око 51%). Језгра није довољно светло што се узима као недостатак сорте, а препоручује се за гајење у виноградарској зони. Бачка има средње бујно и веома родно стабло. Плод је средње крупан (око 12 г), мало купастог облика, светле и глатке љуске. Језгро је изузетно светле боје и такође се може гајити у виноградарској зони.

Илустрација: Орах има стабилну цену и тржиште за пласман/ ФОТО: Pixabay

Принос већ у расаднику
Међу најпопуларније домаће сорте ораха, напомиње др Церовић, је Расна. Има мању бујност стабла, одликује се кратком вегетацијом, веома је отпорна на болести, али је принос изузетан и то до 51, 6 килограма плода по стаблу. Први принос даје већ у расаднику, плодови су средње величине (око 14 г), мало купасти и препоручују се за узгој у континенталном делу земље. Сорте Касни родни и Милко с вегетацијом почињу нешто касније почетком маја, па им је и вегетациони период знатно краћи у односу на остале сорте. Због касније вегетације не може бити погођен пролећним мразевима, плодови су средње крупни (око 12 г), мало купастог облика, а језгра лепе светле боје. Касни родни има 48, 1 килограм приноса по стаблу, док је Милко нешто бољи са 49, 7 килограма по стаблу. Када је у питању принос са 50, 8 килограма по стаблу треба издвојити и сорту Сава. Има средњу бујност стабла, с вегетацијом започиње средином априла и има убедљиво највећу латерарну родност од чак 90 процената што се одражава на већи и сигурнији принос.
Поред ових на новосадском Пољопривредном факултету издвојили су још неколико сорта ораха – Нера, која има врло крупан плод (више од 15 г) и светлу боју језгра а даје око 45, 3 килограма плода по стаблу. Сличне одлике има и Шејново, док је на дну листе Франкет који малу бујност стабла, касно започиње са вегетацијом често тек око 10. маја, и даје свега 29, 9 килограма плода по стаблу.

Илустрација: Бујност стабла највише зависи од сорте и старости стабла/ Pixabay

Бујност стабла
Многи воћари саднице ораха бирају по бујности стабла. Међутим, треба имати у виду да бујност стабала у великој мери зависи од његове старости. Тако, рецимо, бујност младог стабла сорте Шампион је висока, средње је бујности стабло исте сорте између 15 и 40 године старости, док је мале бујности у периоду од 40 до 60 године старости. Треба напоменути и да сорте које касно завршавају вегетацију неспремне улазе у период зимског мировања па често страдају од ниских зимских температура.

Извор: Агробизнис магазин