Нове кризе, нова поскупљења: Храна у Европи све скупља, један податак забрињава

Храна представља другу највећу ставку у потрошњи домаћинстава у ЕУ. У 2024. години она је у просеку чинила 13,2 одсто њихових укупних издатака.

– Редовно пратимо цене производа, а закључак је увек исти: цене хране расту већ годинама – наводи се у извештају БЕУЦ-а, највеће и најутицајније потрошачке организације у Европској унији и додаје да би креатори политика требало да се позабаве системским недостацима у прехрамбеном систему ЕУ како би га учинили отпорнијим. Када систем затаји, последице сносе потрошачи, и то на неједнак начин. Сиромашнија домаћинства издвајају већи део својих прихода за храну, што значи да их нагли скокови цена хране најтеже погађају. Као пример чланице БЕУЦ-а наводе Данску, где су цене хране данас 31 одсто више него 2021. године. Слична ситуација је и у Шпанији, док се потрошачи у Словенији суочавају са годишњом инфлацијом цена хране од 4,5 одсто.

Када је реч о конкретним производима, цене воћа и поврћа – које су анализирале организације из Холандије – значајно су порасле током последње три године. На пример, цене тиквица порасле су за 25 одсто, бораније за 30, а грожђа за 20 процената. У Француској су цене млечних производа између априла 2022. и априла 2023. године порасле за 27 одсто, док су цене меса између новембра 2024. и новембра 2025. године забележиле раст од 10 процената.

Илустрација:Инфлација, раст цена и трошкови живота представљају главне бриге грађана ЕУ у 2026. години

У овој организацији напомињу да инфлација, раст цена и трошкови живота представљају главне бриге грађана ЕУ у 2026. години. Тренутна криза фосилних горива подстиче забринутост због раста трошкова. Када је реч о храни, хитне мере више нису довољне да би се потрошачима дугорочно обезбедио приступ здравој храни.

– После заоштравања сукоба на Блиском истоку почетком ове године чули су се гласови забринутости поводом тога како ће се то одразити на цене хране широм света, а тиме и у Европи. Гледајући уназад, сукоб на Блиском истоку се не може посматрати као јединствена претња коју блок може решити једнократним посебним мерама, након чега би се све вратило у нормалу. То је немогуће, јер су кризе постале саставни део наших прехрамбених система – истичу у БЕУЦ-у и помињу само неке од њих: нафтни шок из 2007–2008. године, пандемија ковида 19, енергетска криза из 2021. и сукоб Русије и Украјине 2022. године. Како се наглашава, све су то догађаји који су довели до наглог раста цена пољопривредних инпута. Убрзо након тога, уследио је и скок цена хране за потрошаче. Сваки пут када би до тога дошло, ЕУ би уводила хитне мере како би ублажила штету, очекујући да ће се систем тихо вратити у уобичајено стање, али оне, како сматрају, нису довољне за решавање криза.

– Све док цена хлеба у Бриселу зависи од тога да ли је гасовод у Русији отворен и да ли бродови могу да прођу кроз Ормуски мореуз, европски прехрамбени системи не могу бити отпорни. Хитне мере успеле су само да ограниче најтеже последице кризе. Оне су ефикасне краткорочно, јер пружају тренутно олакшање. Међутим, оне никада нису на прави начин решиле корен проблема – наводи се у анализи и додаје да су савремени прехрамбени системи осмишљени за функционисање у контексту који више не постоји. Они могу да обезбеде приступачну храну у условима јефтиних фосилних горива и стабилних геополитичких прилика.

– Данас, чим један од њих постане нестабилан, систем се урушава попут домина. Ова зависност од спољних фактора последица је деценија политика које су, у идеалним условима, давале предност ниским ценама, а не отпорности у реалним околностима. Креатори политика су деценијама представљали овај систем као једину „отпорну” опцију.

Илустрација: ЕУ треба да реконструише свој прехрамбени систем и осигура да потрошачи имају приступ храни која је заиста приступачна, здрава, одрживо произведена и која има фер цену

Као одговор како ЕУ може конкретно да се позабави све већим скоковима цена хране и обезбеди дугорочно решење, у овој организацији кажу да ЕУ треба да реконструише свој прехрамбени систем и осигура да потрошачи имају приступ храни која је заиста приступачна, здрава, одрживо произведена и која има фер цену.

– Мере за постизање овог циља укључују подршку узгоју усева који сами везују азот, уместо да зависе од ђубрива чија је цена повезана са ценом гаса. Тиме се трошкови производње чине мање подложним шоковима на тржишту енергената, а та стабилност се преноси и на потрошаче – истичу у БЕУЦ-у. Заједничка пољопривредна политика ЕУ тренутно издваја милијарде евра годишње као подршку пољопривредницима, а у овој организацији сматрају да би се могло учинити више да награди оне који смањују своју зависност од нестабилних инпута, попут вештачких ђубрива, уместо да се готово искључиво фокусирају на обим производње. То би, сматрају, пољопривредницима пружило прави подстицај за промене, као и финансијску подршку да их спроведу.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/796911/cene-hrane-neizdrzive-za-potrosace-u-eu